Berba malina počela, ali još postoji opasnost od plamenjače: Kako je suzbiti?

Phytopthora fragariae var. rubi, odnosno, plamenjača korena malina, teška je za kontrolu, jer prezimljava u zemljištu kao oospore koje mogu pokrenuti epidemije u narednim godinama. Za kontrolu ove bolesti u proizvodnim zasadima predlaže se pristup koji uključuje gajenje otpornih sorti, fungicide i fumigante, ali uz izbegavanje vlažnih zemljišta.

Patogen maline potencijalna je opasnost tamo gde zemljište ostaje hladno i vlažno tokom dužeg dela godine. Predstavlja ozbiljnu opasnost za sve regione gde se uzgaja.

Smenjivati preparate

Brojni fungicidi i fosforna kiselina pokazali su se efikasnim u kontroli truleži korena maline, iako se može razviti izvesna otpornost na patogene. Primenjuju se u jesen i proleće tako da se raspršivanje usmeri na zemljište u osnovi izdanaka. Preparati se moraju smenjivati da ne dođe do pojave rezistentnosti.

Stručnjaci savetuju da se izvedu četiri aplikacije na nadzemnim organima i to: u jesen, početak septembra, pre početka jesenjih kiša i 3-4 nedelje nakon toga, i u proleće, u momentu izbijanja pupoljaka i 3-4 nedelje nakon toga.

Za hemijsku zaštitu korena i korenovog vrata preporučuje se zalivanje zemljišta ili supstrata fungicidima na bazi fosetil aluminijuma. Biljke se zalivaju u jesen ili rano proleće pre padavina sa 0,2 do 0,3 % rastvora (zavisno od kulture), čime se postiže izuzetna i dugotrajna zaštita od poleganja i truleži korena (Phytophthora spp.).

Dobru preventivnu zaštitu korenovog vrata i baze stabljike pruža primena bakarnih preperata (npr. na bazi bakar hidroksida ili bakar oksihlorida). Tretiranje se sprovodi prskanjem ili usmerenim zalivanjem zone oko same biljke u jesen (nakon opadanja lišća) ili u rano proleće pre kretanja vegetacije, čime se dezinfikuje tlo i sprečava prodor patogena.

Tretmane raditi pre kiša

Ako se tretira zemljište, treba omogućiti što bolji kontakt preparata i korenovog sistema. Potrebno je odmah zaliti ili tretiranje obaviti neposredno pre kiše radi što boljeg raspoređivanja i usvajanja preparata u zoni korenovog sistema.

Preporuka je da se u zasadu maline koristi fungicid Ridomil Gold R u količini: 2,5-5,0 kg/ha uz utrošak 1.000 l vode/ha, primenjuje se zalivanjem u trake širine 30-40 cm, pre cvetanja i posle berbe. Na zbijenim, teškim i vlažnim zemljištima, kao i kod jako osetljivih sorti maline, upotreba hemijske zaštite manje je efikasna.

Za ekološki prihvatljivu i efikasnu zaštitu korena, umesto hemijskih preparata preporučuje se unošenje korisnih mikroorganizama u zemlju. Zalivanje biljaka u jesen ili proleće preparatima na bazi gljive Trichoderma harzianum (npr. Trianum-P) ili bakterija Bacillus subtilis stvara zaštitni štit oko korena i prirodno suzbija zemljišne bolesti.

I solarizacija pomaže

Još jedan alat za upravljanje je solarizacija, koja koristi sunčevo zračenje za zagrevanje zemljišta ispod prozirne plastične folije do temperatura koje su štetne za patogene koji se prenose u tlu.

Solarizacija cilja mezofilne organizme, koji uključuju većinu biljnih patogena i štetočina, bez uništavanja termotolerantnih gljivica i Bacillus spp. Za kontrolu ove bolesti predlaže se integrativni pristup upravljanju, uključujući razvoj otpornih sorti maline, fungicide i fumigante, i izbegavanje vlažnih zemljišta.

Trulež korena maline: Prenosi se sadnim materijalom i zalivanjem

Sadnja malina na grebenima (okopavanje) standardna je praksa širom sveta za poboljšanje drenaže i aeracije, a u nekim zemljištima poboljšava rast biljaka i prinose plodova. Određena kontrola takođe se može postići dobrim agrotehnološkim praksama, posebno poboljšanjem drenaže.

Dakle, nakon berbe potrebno je nastaviti sa praćenjem eventualne pojave simptoma plamenjače, naročito u jesen kada počnu kiše. Tokom leta, zasadi se moraju navodnjavati, ali treba paziti na količine, odnosno, ne stvarati višak vode u zoni korena.