Berba višnje u okolini Knjaževca počinje uskoro. Da li i čime sada tretirati zasade?

U pojedinim rejonima naše zemlje, u okolini Šapca i Aleksandrovca, berba višnje je nedavno počela, dok se početkom naredne nedelje očekuje i u drugim krajevima. S obzirom na to da je prolećni mraz znatno uticao na smanjenje prinosa ove voćne vrste i nema ga u količinama koje bi zadovoljile potrebe tržišta, potražnja za višnjom je ove godine velika. Iz tog razloga je otkupna cena viša nego proteklih godina i iznosi 200 dinara po kilogramu sa tendecijom rasta, naročito u Vojvodini gde su prinos i kvalitet nešto bolji nego u ostalim mestima.

Na teritoriji knjaževačke opštine poljoprivredni proizvođači ovih dana obavljaju poslednje tretiranje zasada pred berbu kako bi održali dobro zdravstveno stanje biljaka. Obilaskom pojedinih parcela u ovom delu Timočke Krajine zabeleženi su simptomi pegavosti lista višnje čiji je prouzrokovač Blumeriella jaapii kao i simptomi monilioze u vidu osušenog lišća i grančica u znatno manjoj meri. Od ekonomski značajnih štetočina uočeno je prisustvo grinja kao i karakteristični simptomi u vidu bronzavosti i uvijanja lista na gore.

Tretiranje pred berbu

U zasadima koji nisu redovno tretirani hemijskim preparatima protiv prouzrokovača bolesti i štetočina infektivnost je mnogo veća, a simptomi prisustva jasno vidljivi, dok se u zasadima koji su blagovremeno tretirani simptomi slabije izraženi, ali svakako prisutni.

Iako je početak berbe u ovom kraju na samom pragu važno je sprečiti dalji razvoj pomenutih patogena, a to znači da se tretiranje pred berbu ne sme izostaviti.

Karakteristični simptomi pegavosti lista ogledaju se u vidu sitnih, okruglih crvenkasto purpurnih pega koje se vremenom povećavaju, da bi tokom daljeg razvoja bolesti došlo do potpune hloroze, potom i do prevremenog opadanja lišća, što za posledicu ima retrovegetaciju. Biljka je tom prilikom iznurena i nespremna za niske temperature koje joj mogu naneti ozbiljne štete. Sa preventivnim tretiranjima protiv ove bolesti počinje se još u fazi precvetavanja, a primena preparata se može obaviti čak i nakon berbe. Od registrovanih fungicida mogu se primeniti sredstva na bazi kaptana ili dodina.

Monilioza u većini zasada

Što se tiče monilioze, kao i svake godine prisutna je u većini zasada, međutim, vremenski uslovi tokom perioda cvetanja višnje nisu značajno pogodovali razvoju infekcije. Podsetimo, ovaj patogen može ostvariti i sekundarnu infekciju u periodu sazrevanja ploda, pa je neophodno blagovremeno odraditi još jedan tretman ciprodinilom kako ne bi došlo do truleži ploda koja bi drastično umanjila tržišnu vrednost.

Ekonomski značajne štete u zasadima višnje tokom sazrevanja ploda može naneti i trešnjina muva (Rhagoletis cerasi), a poslednjih godina i azijska voćna mušica (Drosophila suzukii) koja osim višnje napada i veliki broj drugih voćnih vrsta, pa je primena insekticida svakako neophodna. Suzbijanje je znatno otežano, gotovo nemoguće onog trenutka kada se larve ubuše u plod prouzrokujući crvljivost, pa su takvi plodovi između ostalog podložni truleži. Od insekticida protiv ovih štetočina koriste se preparati na bazi aktivne materije acetamiprid i cijanotraniprol-cijazapir.

Zašto opada proizvodnja voća u Srbiji?

Bez obzira na ne tako loš kvalitet ploda ove godine, prinos će, u zavisnosti od lokaliteta biti smanjen od 30 do čak 80 odsto, a berba se u ovom rejonu očekuje u drugoj dekadi juna.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor