Biće jagoda, ali neće biti slatke

Jagodarima u Šumadiji ovog proleća najviše problema donose česte kiše i dosta vlage. Stručnjaci iz savetodavne službe Poljoprivredne stanice u Kragujevcu kažu da je najvažnije da bokor ne bude u vodi.

Ova služba pojačala je svoj rad, jer većina uglavnom mladih proizvođača jagoda, kojih je u poslednjih nekoliko godina u ovom delu Srbije sve više, nemaju dovoljno iskustva sa gajenjem ovog voća, jer jagoda ranije nije bila kultura koja se često gajila u Šumadiji.

Hoće li biti dovoljno sunca za jagode?

"Prvo su u aprilu bile velike vrućine, a onda je kiša sve ohladila. Takvo vreme vrlo je nepovoljno za jagodu na otvorenom. Ona je sad u periodu kada plod treba da dozreva, a velika količina kiše dovodi do truleži. Ove godine biće smanjen kvalitet ploda i količina. Plod neće biti sladak, jer jagoda traži dosta sunca da bi dozrela i imala dovoljnu količinu šećera. Problem je što vremenska prognoza za naredni period ne ide na ruku jagodarima, jer se očekuje još kiše", kaže Violeta Petrović - Luković, stručni saradnik za voćarstvo u Poljoprivrednoj stanici u Kragujevcu.

Razrediti bokor i praviti kanale na parceli

Ona navodi da je najbitnije da bokor iz ovog perioda izađe zdrav i čitav i da ne bude u vodi. Trule plodove treba odmah odstraniti, jer jedan povlači trulež na ostale.

"Bokor sada treba obavezno razrediti. Ako ima veliku gustinu treba skloniti listove koji su oštećeni ili polomljeni. Mnogi će reći da će to otvoriti prostor za pojavu drugih bolesti, ali će to pospešiti strujanje vazduha i neće doći do zadržavanja vlage, smanjiće se mogućnost za patogene. Plod će biti više izložen svetlosti kada se smanji lisna masa i imaće veću mogućnost da skuplja hranljive materije. Čim stane kiša obavezno je prskanje protiv truleži. Ne sme se dozvoliti da bokor bude u vodi. Najvažnije je iz parcele ukloniti suvišnu vodu pravljenjem kanala za odvodnjavanje", kaže Petrović- Luković.

Jagoda na banku

Stručnjaci savetuju da je jagodu najbolje gajiti u plastenicima zbog kontrolisanih uslova, ali ta proizvodnja je i skuplja, a mladi proizvođači koji tek počinju nemaju dovoljno novca. Ukoliko se ona ipak gaji na otvorenom, Violeta Petrović Luković, savetuje da je najbolje to činiti na banku, visine preko deset centimetara.

"Bankovi su uglavnom od pet do deset centimetara visine, ali savetujem da budu viši, jer tako se kontroliše protok vazduha i vlage. Najbolje je gajiti na foliji, jer ona štiti jagodu od bolesti i štetočina, smanjuje pojavu korova, a i zagrevanje je brže. Važno je da jagoda ne dodiruje zemlju", navodi ova savetodavka.

Jagode i na malim parcelama

Trend rasta proizvođača jagoda u Šumadiji zabeležen je poslednje dve godine. Razlog je što su proizvođači shvatili prednosti ovog voća, jer je period od sadnje do branja i uzimanja prvog profita veoma kratak.

Zemljište sa Ph vrednošću od 5.5 do 6.5 odgovara jagodama, iako je na donjoj granici. Tako se dešava da mladi u Šumadiji, gde god imaju slobodnu parcelu, sade ovo voće, zajedno sa malinama ili borovnicama, kako bi sebi obezbedili solidne prihode. Čest je slučaj i da na malim parcelama od pet ili deset ari se nađu zasadi jagoda. Cena jagoda na tržištu u Šumadiji ovog proleća kreće se oko 300 dinara za kilogram.