Biološke metode za borbu protiv štetnih organizama

Organska proizvodnja podrazumeva uspostavljanje posebnog agroekosistema. To važi i za voćarsku proizvodnju. Potrebno je napraviti odgovarajući odnos između korisnih i štetnih organizama, kako bi prvi biološki kontrolisali druge. To se postiže pravljenjem posebnog okruženja u voćnjaku. 

"Cilj uspostavljanja odgovarajuće ravnoteže između ovih organizama jeste smanjenje upotrebe pesticida u zaštiti bilja. Zbog toga je neophodno unaprediti biodiverzitet u voćnjaku i stvoriti takve ekološke uslove koji će pogodovati naseljavanju korisnih organizama", objašnjava Mimica Kostić-Đorđević iz PSSS Pirot.

Mere unapređenja biodiverziteta

Dodaje da se u organskoj proizvodnji voća preporučuju sledeće mere unapređenja biodiverziteta:

• na ivicama voćnjaka se ostavljaju živice i žbunje, kao sklonište i mesto razmnožavanja za mnoge vrste. Takođe, žive ograde mogu da budu i hrana za životinje;
• međuredni prostori se kose po potrebi, a redovi se ne održavaju u čistom stanju u toku čitave godine;
• trake samoniklog bilja ili eko-ivičnjaci nalaze se svuda na ivicama parcela, na delovima koji se ne koriste za proizvodnju voća;
• neproizvodne parcele se kose kao kultivisane ili ekstenzivne livade;
• podstiče se naseljavanje pojedinih predatorskih životinjskih vrsta;
• pravljenje skloništa za lasice, ježeve, rovčice, razne zmije i druge korisne životinje, isto tako i gomile kamenja i slična mesta za njihovo skrivanje;
• postavljanje sedalice za ptice grabljivice (mišar, soko, sova i dr.) iznad krune voćaka;
• postavljanje kućica za ptice senice u kruni voćaka;
• posude sa slamom treba vešati u kruni voćaka kao sklonište za uholažu.

Kostić Đorđević dodaje da je održavanju prirodne ravnoteže u voćnjaku ipak nemoguće u potpunosti ostvariti. Zbog toga je, u cilju zaštite voća od  bolesti i štetočina, neophodna delimična upotreba hemijskih metoda.