Bolest koja zahteva uklanjanje stabla: Kako prepoznati erviniju kod dunje?

Bakterijska palež jabučastog voća, Erwinia amylovora, najteža je bolest koja može da zahvati jabučasto voće, naročito dunju. Ova karantinska bolest prisutna je najviše u manjim zasadima ili na stablima u dvorištima i ne može se lako iskoreniti.

Svi voćari kod kojih se ustanovi ova bolest moraju da prijave inspekciji i izvrše uklanjanje stabala, ali je problem što malo ko od njih, pogotovo koji imaju manji broj stabala, može da prepozna simptome ove bolesti. Ovo je posebno izraženo tokom zimskog perioda.

Stabla potpuno propadaju

U toku vegetacije, listovi postaju napola smeđi, zatim potpuno, a onda dolazi do sušenja grančica, grana i plodova koji ostaju na stablu. Sluzasti iscedak koji se pojavljuje na granama siguran je znak bolesti. Mlađi izdanci povijaju se pri vrhu i liče na "pastirski štap". Deo stabla ili celo stablo na kraju pocrni.

Jednom zahvaćena stabla i voćnjak teško se mogu izboriti sa paleži. Ovih dana bila je aktuelna zimska rezidba voća i često se mogu videti napola ili skroz osušena stabla dunja zahvaćena ervinijom u prethodnim godinama. U tom slučaju spasa nema i takva stabla moraju da se čupaju iz zemlje.

Voćare ne sme da zavara to što ispod ramenih grana ili neposredno iznad kalem mesta izrastaju mladi izdanci, neki od njih puni rodnih pupoljaka. Sve će se to osušiti, pa i u slučaju da se odseče ostatak stabla koji je napadnut bolešću. Ako trenutno izgledaju zdravo, tokom vegetacionog perioda, odnosno, proleća i leta, doći će do sušenja.

Koristiti baktericide

Poslednjih godina bolest se pojavljuje tokom jeseni, kada nastupe kiše u septembru i oktobru, nakon dužeg letnjeg perioda bez padavina. Patogenu odgovaraju vlažni uslovi, s temperaturama od 15 do 20 stepeni.

Bilo bi dobro da voćari posle padavina obave tretmane protiv bakterijske paleži. Preporučuju se baktericidi na bazi Bacillus subtilisa koji mogu da se koriste i tokom cvetanja dunja. Ako želimo da izbegnemo zarazu, tokom zime i ranog proleća stabla se tretiraju bakarnim preparatima, a s bakterijama pre, tokom cvetanja i posle cvetanja, dva puta, u razmaku od sedam dana.

Prilikom rezidbe dunja, obavezno koristiti dezinfikovane makaze, kojim se ne smeju rezati stabla zaražena ervinijom.