Borba protiv mrke truleži: Koristite novu ambalažu tokom berbe

U svetu su koštičavim voćem zasađene značajne površine. Ovo voće i u Srbiji zauzima velika prostranstva, a pogotovo u južnim krajevima zemlje. Prinosi su takođe, veoma visoki. Rod je kvalitetan i obiluje šećerom. Proizvodi koštičavog voća imaju višestruku namenu. Koriste se za svežu upotrebu, smrznuti, sušeni, za proizvodnju sokova, džemova, slatka, kompota, šerija i rakije.

Monilinia prouzrokuje ozbiljne štete 

Mica Stajić, inženjer za zaštitu bilja u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, ističe da proizvođači koštičavog voća moraju mnogo da vode računa o zaštiti svojih voćnjaka jer velike gubitke mogu da prouzrokuju ekonomski štetne vrste gljiva iz roda Monilinia - Monilinia laxa, Monilinia fructigena i Monilinia polystroma.

Prema njenim rečima, Monilinia fructicola, odnosno, mrka ili smeđa trulež koštičavog voća, kao četvrta najdestruktivnija fitopatogena gljiva prouzrokuje veoma ozbiljne štete na svim koštičavim vrstama, kako tokom vegetacije tako i za vreme perioda transporta, prodaje i skladištenja. Smatra se da najčešće napada breskvu, nektarinu, šljivu, kajsiju i višnju. Međutim može da se javi na jabukama, kruškama, dunji.

Bolesti voća napadaju: Preporuke voćarima za zaštitu trajnih zasada

Uglavnom javlja se na plodovima a može prouzrokovati štete i na drugim delovima biljke, čak i na listovima i granama. 

Karakteristični simptomi oboljenja uočavaju se na plodovima u vidu truleži. Plodovi koštičavih vrsta mogu biti zaraženi u svim fazama razvoja, od zametanja do pune zrelosti, a i kasnije tokom transporta na prodajnim mestima i skladištima. Poznato je da su zeleni plodovi znatno otporniji od plodova u fazi dozrevanja. Najveće štete nastaju kada dođe do zaraze formiranih plodova i to neposredno pred berbu.

Zaraženi plodovi podležu uvenuću

Parazit prodire u plodove kroz rane na pokožici, ali do zaraze može doći i na mestu dodira zdravog i bolesnog ploda. Prvi simptomi na plodovima ispoljavaju se pojavom manjih kružnih mrkih pega, koje se poput oreola obrazuju oko mesta infekcije, obično na mestu neke rane ili povrede. Sa razvojem oboljenja, pega se uglavnom pravilno koncentrično širi, a za nekoliko dana mrka trulež potpuno zahvata plodove.

"Mrka pega je u početku glatka, ali brzo u okviru nje dolazi do sporulacije parazita, nastaju sitne pukotine na pokožici iz kojih izbijaju najpre beličaste jastučaste sporodochia- e (sporodohije), često u vidu koncentričnih krugova. Kada mrka trulež potpuno zahvati plodove, oni podležu uvenuću, suše se i smežuraju. Micelija gljive u potpunosti prožima tkivo ploda, pretvarajući ga u stromu koja se dalje ne raspada nego očvrsne i tako pretvara plodove u tzv. mumije, koje ostaju da vise na grani ili padaju na zemlju ipod krošnje i služe za održavanje patogena tokom zime”, kaže Stajić.

Povećana vlažnost vazduha pogoduje zarazi

Trulež plodova u uslovima povećane vlažnosti vazduha potpuno zahvata plodove trešnje i višnje posle četiri do pet dana, a plodove kajsije, šljive i breskve, nakon osam do deset dana razvoja. Parazit napada cvetove posle otvaranja, a infekcija se najčešće ostvaruje preko žiga i stubića tučka. Posle ostvarene infekcije cveta, inicijalna hifa ostvaruje infekciju cvetnih delova koji bivaju potpuno kolonizovani i prekriveni masom sivkastih kolonija. Plodovi mogu  biti zaraženi u svim fazama razvoja direktnim prodorom kroz kutikulu ploda, zaraženog i zravog. Smatra se da najznačajniji put patogena predstavljaju mikropukotine na kutikuli koje nastaju kad plod dostiže maksimalan porast, nekoliko nedelja pred berbu.

Za razliku od drugih vrsta roda Monilinia, micelija M. fructicola  može izazvati i latentne infekcije tako da simptomi oboljenja mogu ostati pritajeni tokom čitave vegetacione sezone sve dok stepen zrelosti ploda i vremenski uslovi ne dostignu optimalni razvoj oboljenja, kad prisustvo patogena postaje uočljivo.

Unošenje patogena u zemljište

Patogen može na očekivan i neočekivan način da bude unet u tlo. "Očekivan način unošenja patogena sprovodi se preko latentno zaraženog sadnog materijala, zaraženih svežih plodova biljaka domaćina, unošenjem prirodnim putem iz susednih zemalja, vetrom, kišom, insektima. Ovaj patogen i na neočekivan način može da se unese u zemlju i to preko sušenog voća i ako otpad od sušenog voća dospe u blizini zasada biljaka domaćina", navodi Stajićeva.

Ona napominje i da različite socijalne grupe mogu nenamerno prenositi konidije patogena poput putnika, turista radnika u poljoprivredi, radnika u skladištima i pijacama. Širenje unetog patogena podstaknuto je i ljudskim faktorom i to putem trgovine inficiranim reproduktivnim materijalom, sušenim voćem, odećom i obućom poljoprivrednih radnika, kontaminiranim poljoprivrednim mašinama za berbu, voća, gajbice, hladnjače za transport.

Mere suzbijanja

Najefikasnije mera suzbijanja mrke i smeđe truleži kod koštičavog voća, sprovodi se uništavanjem primarnog i sekundarnog inokuluma u toku leta. "Sakupljanje mumuficirnih plodova treba izvesti odmah nakon berbe, u jesen ili rano proleće i to kako plodova koji se nalaze na zemlji, tako i onih koji su ostali u krošnjama drveća. U većim voćnjacima koji se obrađuju, gde je navedene mere teže sprovesti, preporučuje se duboko zaoravanje opalih mumuficiranih plodova. Takođe, iz voćnjaka bi trebalo ukloniti obolele grane i grančice. U voćnjaku treba sprovesti i sve uobičajene higijenske mere", objašnjava Stajićeva.

U toku leta obolele plodove, lišće i grančice, takođe, obavezno treba ukloniti iz krošnji, čim se na njima ukažu prvi znaci zaraze, kako bi se sprečilo širenje parazita. Prihrana kalcijumom obavezna je kao i redovno polivanje vodom. Prilikom berbe plodovi se ne smeju povređivati. U berbu koristiti novu ambalažu, a ukoliko je već korišćena, dezinfikovati je varikinom i obložiti suvim papirom.