Čime tretirati višnju u fenofazi zrna graška?

S obzirom na nestabilnu situaciju u našoj zemlji, kako sa cenom, tako i sa otkupom višnje, mnogi poljoprivrednici su u neverici, da li treba ispoštovati sve hemijske tretmane ili ipak maksimalno uštedeti, jer se još uvek ne zna da li će se i po kojoj ceni višnja otkupiti. Nažalost, problem ne leži samo u finansijskom delu, već i vremenske neprilike utiču na smanjenje roda ove godine.

Temperaturne oscilacije i česte padavine dovele su do toga da mnogi poljoprivrednici nisu mogli da izvrše tretiranje pesticidima u pravom trenutku zbog nemogućnosti ulaska traktorom u njivu. Čak i oni koji su uspeli u nekom periodu dok je višnja cvetala, zbog nešto nižih temperatura, sredstvo na bazi ciprodinila ne deluje ukoliko je temperatura niža od osam stepeni. 

Na zaštitu utiče mnogo faktora

Inženjer zaštite bilja Jovan Milenković iz Knjaževca napominje koliko je važno da se sve kockice sklope kako bi se zaštita obavila pravilno i efikasno. 

"Kada je višnja bila u fenofazi belih balona, učestale kiše nisu dozvolile poljoprivrednicima da uđu traktorom u njivu, samim tim je tretman fungicidima morao biti pomeren za neki dan, što je pogodovalo pojavi monilioze čiji simptomi se vide nakon precvetavanja. Takođe, period cvetanja, umesto sedam do 10 dana, trajao je skoro 20 što je dodatno uticalo na pojavu monilioze", kaže Milenković i dodaje da je najbitnije da sada poljoprivrednici obave rezidbu i uklanjanje obolelih delova biljke, kako se patogen ne bi dalje širio kroz grane i stablo.

S obzirom da je monilioza u određenoj meri smanjila rod ove godine, dalju zaštitu višnje ne treba zaboraviti, pa se u fenofazi zrna graška vrši tretiranje fungicidima protiv pegavosti lista čiji je prouzrokovač Blumeriella japii.

"Pegavost lista kod višnje čiji je prouzrokovač Blumeriella japii izaziva prevremeno opadanje lišća tokom leta, što može dovesti do umanjenja roda naredne godine, jer biljka nije imala list kojim bi hranila rodne pupoljke. Ova gljiva prezimljava u opalom lišću, a infekcija se ostvaruje tokom maja meseca i kasnije. Simptomi se javljaju na listu u vidu crveno-ljubičastih pega koje se šire od ivice lista ka sredini", ističe naš sagovornik i dodaje da se u fenofazi zrna graška primenjuju fungicidi na bazi kaptana i dodina kako bi se sprečilo ostvarenje zaraze. 

Insekticidima protiv vaši i surlaša

Prema Milenkovićevim rečima, pored mogućnosti pojave već pomenute bolesti, u fenofazi zrna graška primenjuju se insekticidi kako ne bi došlo do pojave vaši i višnjinog surlaša. 

"Vaši ne mogu naneti ekonomski značajnu štetu, osim u zapuštenim višnjarima, jer primena inekticida počinje već u fazi precvetavanja i uglavnom je efikasna. Isti insekticid deluje na obe vrste štetočina, pa se zato koriste sredstva na bazi acetamiprida ili deltametrina", ističe naš sagovornik i dodaje da se višnjin surlaš ubušuje u plod i hrani košticom, pa iz tog razloga plod izgleda kao da je pogođen gradom, što ga prilikom klasiranja svrstava u nižu klasu. 

"Kako bismo sprečili pojavu patogenih bolesti, ostvarenje zaraze i napad insekata koji nanose štete višnji i drugim koštičavim voćnim vrstama neophodno je primeniti preventivne mere od kojih su najzačajnije uklanjanje obolelih delova biljke, blagovremena obrada zemljišta u redu i između redova, kako bi se uništile prezimljavajuće forme patogena kao i redovna i blagovremena primena pesticida", završava Milenković.