Deo savremene proizvodnje maline i kupine je u pravilnoj ishrani nakon berbe

U našoj naučnoj i stručnoj javnosti ne postoji dovoljno iskustva u vezi sa ishranom maline i kupine posle završenog procesa berbe. Zbog pogrešnog stava da se sezona u zasadima ove dve voćne vrste, kao i drugog voća po okončanoj berbi završava, veliki broj naših proizvođača u potpunosti prekida primenu mineralnih hraniva u njima. Suprotno tome, odgovarajuća ishrana, zaštita i priprema za zimu po završenoj berbi, su od suštinskog značaja za dobar i kvalitetan rod u sledećoj godini, navodi stručnjak za voćarstvo za čačanskog Instituta dr Aleksandar Leposavić.

"Azot je jedan od elemenata koji malina najviše apsorbuje u periodu posle berbe. Pored svoje uloge u izgradnji aminokiselina, vitamina, nukleinskih kiselina i drugih bioaktivnih materija, azot je strukturni elemenat hlorofila. Iz tog razloga, adekvatna ishrana maline i kupine ovim elementom posle berbe predstavlja neophodan preduslov pravilnog toka procesa fotosinteze, doprinoseći na taj način stvaranju i akumulaciji hranljivih materija neophodnih za rast i razvoj svih organa narednog proleća", objašnjava Leposavić.

Potreba za azotom

Više od 50% azota koji se apsorbuje posle berbe uskladišti se u nadzemne organe i koren ove dve voćne vrste tokom jeseni, odakle ga biljka koristi prilikom kretanja vegetacije, cvetanja, oplodnje, zametanja, pa čak i u fazi sazrevanja plodova. Slična situacija je i kod drugih voćnih vrsta.

"Primera radi, kod borovnice između 50% i 80% potreba za azotom u početnim fazama vegetacije potiče od azota apsorbovanog u periodu po završenoj berbi prethodne sezone, dok je kod trešnje količina ovog elementa iskoristivog za biljke u početku vegetacije značajno veća u zasadima koji su prihranjeni većim količinama azotnih hraniva u periodu leto-jesen. Takođe, mobilnost i iskoristivost azota kod trešnje utvrđeno je da njegovo usvajanje korenom iz zemlje u proleće počinje tek nakon tri do četiri nedelje po pucanju pupoljaka."

Kako štititi malinu od bolesti i štetočina i negovati posle berbe i grada?

Do tada, dodaje dalje naš sagovornik, celokupna količina azota koja se distribuira preko ksilema do nadzemnih prirasta i koja je neophodna za cvetanje, zametanje i rast plodova u potpunosti je iz rezervi ovog elementa usvojenih u periodu posle berbe u prethodnoj godini.

Imajući sve ovo u vidu, godišnja norma đubrenja azotom mora biti pažljivo primenjena, pri tome vodeći računa o stanju i obezbeđenosti zemljišta u ovom elementu, kondicionom i zdravstvenom stanju korenovog sistema i nadzemnih prirasta i planiranom prinosu.

"Svakako treba imati u vidu i bujnost nadzemnih prirasta (izdanaka), da se nepravilnom primenom ovog elementa po završenoj berbi ne bi uticalo na dodatno povećanje njihove snage rasta, slabiju pripremljenost na niske temperature tokom zimskih meseci, a sve ukupno i na pogoršanje prinosa", kaže stručnjak.

U takvim slučajevima se preporučuje smanjenje količine posle berbe. Pored toga, u ovakvim slučajevima je poželjno primeniti azot u drugom delu berbe (tokom jula), kada vegetativna aktivnost biljaka opada i kada počne proces premeštanja azota iz nadzemnih delova u koren.

Potreba za kalijumom

Za razliku od azota, samo 30% kalijuma apsorbovanog posle berbe se premešta i deponuje kao rezerva u biljkama tokom jeseni. Kao takav, posle berbe kalijum je neophodan za obavljanje fizioloških funkcija nadzemnih prirasta u tom periodu ali ne i za njegovu mobilizaciju i korišćenje sledećeg proleća.

"Bez obzira na to, preporučuje se primena između 15 i 20% ukupnih godišnjih količina ovog elementa u periodu posle berbe, jer će on kao aktivator enzima u biljkama biti veoma koristan za folijarnu aktivnost (fotosintezu), bilans vode, pravilnu pripremu biljaka za zimski odmor i sve druge procese koji zahtevaju njegovu dostupnost za pravilno funkcionisanje maline."

Izbalansirana ishrana azotom i kalijumom sa druge strane doprinosi povećanom usvajanju cinka i bakra.

Važna napomena: Pojave deficita ili toksičnosti najčešće su kod poremećaja u mineralnoj ishrani azotom, kalijumom i magnezijumom. Premeštanje magnezijuma i njegovo skladištenje u vidu rezervi u biljnom tkivu je još uvek velika nepoznanica, ali znajući da je ovaj elemenat centralni molekul hlorofila, pa je kao takav neophodan za fotosintetsku aktivnost biljaka tokom čitavog vegetacionog ciklusa.

Ako ide magnezijum, ne ide i kalijum

Iako se folijarna primena magnezijuma pokazala kao efikasna, poželjna je kombinovana primena ovog elementa u zasadima maline i kupine (i folijarno i preko zemljišta), pri tome vodeći računa da se ne primenjuje istovremeno sa kalijumom zbog kompeticije preko zemljišta.

Zbog pravilnog odvijanja procesa organogeneze i obrazovanja rodnog potencijala, veoma važnu ulogu u periodu posle berbe imaju i mikroelementi. Zemljišta u glavnim područjima gajenja maline i kupine naše zemlje su uglavnom bogata u njima, ali često postoji problem njihove dostupnosti biljkama. To se najčešće dešava u slučaju da su zasadi ovog voća zasnovani na neutralnim ili alkalnim zemljištima, koja inače nisu pogodna za zasnivanje zasada maline i kupine, ili kada postoji problem kvaliteta vode koja se koristi za navodnjavanje (sa visokim sadržajem bikarbonata), zbog čega se javlja potreba za periodičnom primenom mikroelementa kao što su gvožđe, mangan i cink.

"U slučaju manjka ova tri mikronutritijenta, deficit se kod maline obično istovremeno manifestuje na lišću, pa je u periodu posle berbe potrebno najveću pažnju posvetiti održavanju aktivnosti lisne mase. Na taj način se direktno utiče na prinos i kvalitet plodova u sledećoj sezoni", objašnjava Leposavić.

Gvožđe, mangan i cink

Kada je u pitanju gvožđe, važno je napomenuti da je najefikasniji način primena Fe helata preko zemljišta, zbog činjenice da je ovaj elemenat veoma nepokretan u floemu, odnosno sprovodnom sistemu kojim se hranljive materije transportuju od lista ka korenu, pa njegova folijarna primena obično ne daje najbolje rezultate.

"Primena mangana i cinka se može vršiti preko lista jer su količine koje su malini i kupini potrebne veoma male u poređenju sa prethodnim elementom, zbog čega je folijarni tretman uglavnom efikasan i dovoljan da nadoknadi njihove eventualne nedostatke", ističe čačanski stručnjak.