• združeni usevi
  • 11.03.2019. 16:00

Gajenje uzrodica u mladim voćnjacima!

U mladim voćnjacima, četiri - pet godina po sadnji, u međuredne prostore treba zasejati neke vrste povrća i voća (jagode) kako bi proizvođači sticali dohodak dok zasađene voćke ne počnu obilnije da rađaju. Ako u zemljištu nema dovoljno humusa, stručnjaci preporučuju da se u prve dve godine po sadnji uzgajaju biljke za zelenišno đubrivo.

Foto: Jelena Gajić Đokić
  • 360
  • 55
  • 0

Poznato je da posle zasnivanja mladih voćnjaka, prve dve godine sa tih plantaža voćari nemaju nikakvu, a u trećoj i četvrtoj im stiže tek minimalna zarada. Zato se prvih godina po sadnji na zemljištu između redova mogu gajiti neke vrste povrća, a od voćnih vrsta - jagoda. Usevi koji se gaje u voćnjaku sve vreme dok se krune (krošnje) razgranavaju, u poljoprivrednoj stručnoj praksi nazivaju se - uzrodice.

Kada i kako obaviti prvo prolećno prskanje voćaka?

Ako je zemljište u voćnjaku siromašno azotom i zbijeno, godinu - dve dana treba sejati biljke za zelenišno đubrenje, koje se u cvetu zaorava i na taj način popravlja strukturu zemljišta i povećava njegovu plodnost.

Ne sejati žitarice i uljarice

Pri izboru uzrodica za gajenje u mladim voćnjacima nipošto ne sejati strna žita i industrijske biljke - pšenicu, ječam raž, ovas, heljdu, suncokret, uljanu repicu, stočnu i šećernu repu, kao i crvenu detelinu i lucerku, jer one jako isušuju i iscrpljuju zemljište hranljivim materijama i pogoduju razvoju bolesti na voćkama.

"Bez posledica na porast voćaka, pod uslovom da se zemljište obilnije đubri, mogu se sejati, grašak, pasulj, boranija. Ove biljke imaju sposobnost da iz vazduha fiksiraju (usvajaju) azot za svoju ishranu i na taj način ga unose u zemljište, pa ga koriste i voćke. Da bi što veća količina azota ostala u zemljištu, pri berbi ove biljke ne treba čupati, već ih seći iznad zemlje, a ostatak zaorati," naglašava dipl. inž. voćarstva Aleksandar Antić iz Kruševca.

Mogu se sejati ili rasađivati i druge povrtarske vrste: krastavci, tikve, lubenice, dinje, zelena salata, beli i crni luk, kupus, kelj, karfiol, keleraba, šargarepa, peršun i paškanat.

Prolećno "plavo" tretiranje koštičavog voća

Obavezna smena useva

S obzirom da se uzrodice u mladim voćnjacima gaje uzastopno četiri - pet godina, primenjuje se plodored, odnosno smena useva. Isti usev se ne sme sejati dve godine uzastopno. Prema dosadašnjim iskustvima najbolje se pokazala smena useva:

  • Prva godina: krastavci, tikve, lubenice i dinje.
  • Druga godina: pasulj, grašak, sočivo, bob.
  • Treća godina: šargarepa, cvekla, rotkva, krompir.
  • Četvrta godina: spanać, zelena salata, rani kupus, kelj.

Prilikom izbora uzrodica za gajenje, naročito u četvrtoj i petoj godini po sadnji, treba znati koje povrće ne podnosi zasenu od već razvijenih kruna voćaka. Senku najbolje podnose grašak, boranija i zelena salata, zatim crni i beli luk, kelj, karfiol, šargarepa i cvekla, dok zasenu ne podnose: paradajz, paprika, dinje i lubenice.


Tagovi

Voćarstvo Sadni materijal Rasadnik Voće Mladi voćnjaci Uzgoj jagode Zemljište Aleksandar Antić


Autor

Miodrag Palić

Miodrag Palić

Dugogodišnji novinar, kao i urednik, štampanih i elektronskih medija, bogat iskustva u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi