Imela - lekovita biljka, ali i tihi ubica stabala

Svima je poznata biljka koja parazitira u krošnjama drveća, a najčešće je primetimo tokom zime kada opadne lišće i ona ostane zelena. Obično je na granama jabuke, kruške, šljive hrasta, topole, javora i drugih belogoričnih vrsta. Bira stabla koje imaju mekšu koru. Njen žbun može da dostigne prečnik do jednog metra i više, a cveta u martu i aprilu.

Bela imela Viscum album se veoma često koristi u narodnoj medicini. U tu svrhu se sakupljaju mlade, nežne grančice do trećeg kolenca i listovi. Plodovi se ne koriste, jer su otrovni. Ako ste je dirali, dobro operite ruke.

Lekovita, ali štetna

I pored svoje izuzetne lekovitosti i zanimljivog izgleda, ona može da bude veoma opasna za stabla na koja se naseli. Njeno korenje prodire kroz koru u tkivo drveta i širi se. Tako oštećuje drvo domaćina i tokom vremena može da ga potpuno uništi.

Lepljive plodove prenose ptice na novog domaćina. Svaka zrela bobica može da sadrži od dve do osam semenki. Zahvaljujući lepljivosti ostaju na grani, klijaju i prodiru ispod kore. U prve dve do tri godine ostaje skoro neprimetna, a postaje vidljiva tek oko pet godina razvoja i tada počinje aktivno da raste.

Na jednom stablu može da raste veći broj parazitskih biljaka. Što ih je više to su opasnije. Od domaćina oduzimaju hraniva i vodu i on doslovno umire od gladi.

Brzo delujte

Čim je primetite potrebno je da brzo delujete. Ona nema prirodnih neprijatelja i morate da je zapazite dok je još mlada. Potrebno je da je mehanički uklonite zajedno sa granom na kojoj se razvila. Ipak, pazite da uklonite delove drveta kroz koje prodire koren, odnosno rizom. U slučaju da ne uklonite sve razviće se nova imela. Grane koje ste odsekli iznesite iz voćnjaka ili dvorišta i spalite.