Inovacije u gajenju voćnih kultura: Od tradicije do genetike

Kada se 1493. tokom svog drugog putovanja u Novi svet Kristofor Kolumbo prvi put susreo s ananasom na Karibima, bio je oduševljen njegovim ukusom i neobičnim izgledom. Pokušao je da donese nekoliko plodova u Španiju kao dokaz bogatstva novih zemalja, ali samo je jedan preživeo putovanje. Poklonio ga je španskim monarsima Ferdinandu II Aragonskom i Izabeli I. Kastiljskoj, zajedno s drugim jedinstvenim vrstama koje je otkrio.

Ipak, italijanski istoričar Peter Martir d’Angijera u svom delu "De Orbe Novo" (1516.) primećuje da kralj "preferira" ananas "od svih ostalih", dajući mu službeno odobrenje monarhije i pokrećući stoletnu fascinaciju tim voćem.

Ananas manija

Holandski inovatori osmislili su metode uzgoja tropskog ananasa u hladnoj klimi, koristeći staklenike, grejanje zemljišta i kontrolu temperature. Pieter de la Kourt van der Vort ispitivao je te tehnike, dok je botaničar Herman Burhave dodatno unapredio dizajn i mikroklimu u staklenicima.

Agneta Blok prva ga je uspešno uzgajila u Evropi koristeći reznice i jamu za ananas u svom vrtu Vijverhof. Henri Telende primenio je iste metode u Engleskoj, koristeći alkoholne termometre, što je omogućilo komercijalni uzgoj u Ričmondu. Rihard Bredli potom je popularizovao ove postupke, dovodeći do masovnog interesovanja i širenja uzgoja u Britaniji.

U 18. veku razvio se pravi kult ananasa - plod se izlagao na svečanim stolovima kao simbol prestiža i bogatstva, ponekad bez namere da se uopšte konzumira.

I dok su evropski botaničari i hortikulturni pioniri eksperimentisali s klimom i staklenicima kako bi uzgojili egzotične vrste poput ananasa u Evropi, današnji stručnjaci nastavljaju tu tradiciju, koristeći genetiku i molekularne tehnologije za razvoj otpornog i kvalitetnog voća, što detaljno opisuje knjiga "Temperate Fruit Crop Breeding: Germplasm to Genomics" (u prevodu Oplemenjivanje voćaka u umerenom području: Od germplazme do genomike, op.ur.).

U svetu agronomije retko se pojavljuju publikacije koja uspevaju da povežu stoletnu tradiciju s modernom genetikom tako efikasno kao što je to učinilo ovo opsežno naučno delo, koje je uredio ugledni profesor Džejmz F. Henkok. Ono služi kao sveobuhvatan vodič kroz evoluciju, pripitomljavanje i biotehnološko unapređenje voćnih kultura umerenog pojasa, pružajući uvid u to kako se omiljene vrste - od jabuka i krušaka do egzotičnog kivija - razvijaju u laboratorijama i eksperimentalnim poljima širom sveta.

Od praistorijskih šuma do savremenih laboratorija

Knjiga je rezultat saradnje vodećih svetskih stručnjaka. Uz Henkoka, ključnu ulogu u oblikovanju dela imali su Gustavo A. Lobos, Čed Fin, koji je vodio poglavlja o jagodičastom voću, kao i Emi Iezoni, specijalistkinja za trešnje i višnje. Autori obrađuju širok spektar kultura, uključujući jabuke, kajsije, grožđe, kivi, breskve, kruške, šljive i jagode, prateći njihovu genetiku od praistorijskih šuma do savremenih laboratorija.

Ona nas vodi kroz istoriju pripitomljavanja, pokazujući kako su se divlje jabuke iz planina centralne Azije ili vinova loza s obala Kaspijskog jezera transformisale u visokoproduktivne sorte današnjice. Glavni fokus je na integraciji konvencionalnog oplemenjivanja i moderne genomike. Detaljno su opisani postupci poput emaskulacije (uklanjanje muških delova cveta kako bi se sprečila samooplodnja) i precizne stratifikacije semena (stavljanja na niske temperature), nužne za klijanje.

Istražuje i primenu biotehnologije, uključujući molekularne markere i mape veza za precizno lociranje gena odgovornog za otpornost na bolesti, veličinu ploda ili vreme cvetanja. Poseban naglasak stavljen je na kvalitetu ploda, uključujući teksturu, okus i nutritivnu vrijednost te na prilagodbu klimatskim promjenama kroz otpornije sorte i podloge.

Biznis i intelektualno vlasništvo

Autori takođe obrađuju prelaz s javnog na privatni sektor, gde prava intelektualnog vlasništva, patenti i žigovi igraju ključnu ulogu. Objašnjeni su procesi licenciranja novih sorti, poput jabuke "Honeycrisp' ili kivija "Hort16A"', čime se osigurava povrat ulaganja u dugoročne istraživačke programe.

Knjiga nije samo pregled naučnih činjenica, ona predstavlja putokaz za budućnost u kojoj će nauka osigurati da voće koje jedemo bude ukusnije, zdravije i dostupnije nego ikada pre.

^{Naslovna fotografija: Shutterstock/Ezume Images/Jack Lewis}