Iskustva sa aronijom u Bačkoj Palanci

Tokom poslednjih nekoliko godina kod nas raste interesovanje za sadnju aronije bilo da se radi o manjem broju sadnica u baštama i okućnicama ili o proizvodnji na većim površinama koja kao takva ima komercijalni karakter.

Aronija je bobičasto voće, najsličnija je borovnici. Poreklom je iz Severne Amerike, a rasprostranjena je u Rusiji, Finskoj i Švedskoj, jer dobro podnosi zimu. Otporna je na niske temperature i ispod -40°C, ali se lako prilagođava i blažim klimatskim uslovima. Otporna je i na sušu, insekte, bolesti. Zreo plod aronije dobro se održava na grmu tako da je berba moguća i dva meseca nakon sazrevanja bobica.

Zašto baš aronija?

Ranko Panić iz Bačke Palanke 2012. godine zasadio je 500 sadnica aronije. "Konsultovao sam se sa stručnjacima, hteo sam da se bavim nečim novim, što će imati sigurno tržište. Dobro sam proučio literaturu i iskustva drugih proizvođača. Privatnim poslom bavim se 25 godina, uglavnom sam vršio otkup poljoprivrednih proizvoda, a imam i farmu tovnih pilića kapaciteta 5.000 komada. Imajući u vidu činjenicu da se sve veća pažnja poklanja zdravoj hrani odlučio sam da zasadim aroniju", kaže Panić.

Tačno po savetu stručnjaka urađena je analiza i priprema zemljišta, te je postignut odličan rezultat kada je u pitanju broj primljenih sadnica. Prošle godine rod je bio skroman što je bilo i očekivano jer aronija, kao i svako drugo voće, u godinama posle sadnje mora da razvije dobar korenov sistem i pripremi se za rod u narednim godinama.

Aronija je idealna za organsku proizvodnju

"Ove godine očekujem značajniji prinos, 3-5 kilograma po sadnici, dok pun rod aronija donosi posle sedme godine kada se može računati na 5 do 10 kilograma po sadnici. Zrenje nastupa već krajem jula, a berba može trajati i tokom celog avgusta", kaže Panić napominjući da je aronija veoma zahvalna za održavanje jer osim mehaničke obrade u sezoni gotovo da i nema potrebe za hemijskim tretmanima. Aronija je otporna na bolesti te je kao takva idealna za organsku proizvodnju.