Jabukin smotavac izaziva crvljivost plodova - kako sprečiti štetu?

Jabukin smotavac Cydia pomonella potiče iz Male Azije, a raširio se po celom svetu. Iz porodice je moljaca Tortricidae kojoj pripada veliki broj štetočina na voću i drugim vrstama koje formiraju stablo i krošnju.

I pored toga što se radi o insektu malih dimenzija, ovaj leptirić je opasna štetočina jabuke. Takođe, napada i krušku, dunju, kajsiju, glog, u manjoj meri šljivu i breskvu, a čak ga možemo pronaći u plodovima oraha. Zeleni plodovi kruške su tvrđi od jabuke, a najveći postotak bude napadnut u drugom delu vegetacije tokom zrenja. Koštičave voćne vrste stradaju ako su u blizini zasada jabuke koji trpi jak napad.

Štete nastaju od larvi koje se hrane i žive unutar plodova. U godinama kada dolazi do prenamnožavanja, prva generacija ošteti do 25 odsto plodova, a druga i do 90 odsto.

Karakteristike štetočine

Odrasli leptir ima raspon krila između 10 i 22 mm. Teško se uočavaju na stablima zbog malih dimenzija i boji sličnoj površini kore drveta. Boja tela i krila je tamno siva do smeđa. Na prednjim krilima ima tamne poprečne valovite linije, a drugi par ima svetlosive resice duž ruba. U mirovanju krila drži iznad tela u formi krova.

Let leptira počinje kada i cvetanje stabla domaćina. Obično traje jedan do dva meseca. Jedna ženka može da položi najčešće od 30 do 50, a najviše 120 jaja na površinu listova, mladih izdanaka i mladih plodova. Veoma ih je teško uočiti, jer su mala i polažu ih pojedinačno. Nakon piljenja larve se ubušuju u plod, najčešće na mestu gde se dodiruju dva ploda ili plod i list. U njemu buše hodnike i dospevaju do semene kućice i semenki. Napadnuti plodovi se suše i otpadaju. Crvljivi plodovi gube tržišnu vrednost.

Novo izlegle larve su duge jedan do dva milimetra, a odrasle do 20 mm. U kasnijim fazama razvoja larve prelaze iz ploda u plod. Razvoj gusenice je pod uticajem uslova i traje od 16 do 40 dana. Leptiri nove generacije se javljaju od polovine juna. U našim uslovima imaju dve generacije i nepotpunu treću. Prezimljavaju larve u ispredenim zimskim čaurama koje smeštaju ispod kore na donjem delu debla, u zemlji na dubini do 10 cm, ispod biljnih ostataka. Često ih možemo naći na starim grmovima crne ribizle.

Mere suzbijanja

Suzbijanje jabukinog smotavca nije lako i jednostavno. Preventivne mere su mnogobrojne. Potrebno je sakupiti opale plodove. U kasnu jesen ili rano proleće obavlja se četkanje kore debla kako bi se odstranile čahure. Odstranjeni materijal se sakupi i spali. Kako bi sprečili da se larve iz opalih plodova ponovo vrate u krošnju i napadnu zdrave plodove oko debla se postavljaju lepljivi pojasevi. Poželjno je u blizini stabala saditi cvetajuće biljke, jer one privlače insekte koji su prirodni neprijatelji. Štetočina ne podnosi miris paradajza i možemo i njega uzgajati u blizini stabala.

Koje se biljne vrste najbolje slažu sa jabukom?

Za praćenje aktivnosti odraslih koriste se feromonske klopke koje se postavljaju u krošnju do ružičaste faze razvoja pupoljaka jabuke. Pregledavamo ih često dok se ne uhvati prvi smotavac, a zatim jednom sedmično. Prag štetnosti zavisi od proizvođača klopki i upotrebljenog feromona. One se mogu koristiti i za kontrolu brojnosti.

Sami izradite zamke

Postavite zamke koje ćete sami izraditi. Potrebno je u posudu uliti sirup od jabuke kojeg pripremimo tako da u dva litra vode stavimo 100 gr suvih jabuka i kuvamo pola sata. Kada se prohladi, u topao sirup dodamo malo šećera i kvasca. Promešamo i ostavimo dok ne počne fermentacija. Miris koji se stvara privlači leptiriće. Tečnost izlijemo u posudice, a leptiri će sleteti i ugušiti se. Kako bi smanjili površinski napon, u tečnost možemo dodati nekoliko kapi eko deterdženta za sudove.

Od hemijskih sredstava najčešće se koriste organofosforni insekticidi koji deluju na larve u momentu pilenja iz položenih jaja. Zatim se koriste insekticidi koji deluju na odrasle jedinke. Kada se larve ubuše u plod, na njih ne možemo delovati. Primena insekticida je uslovljena temperaturom vazduha, jer što je veća, to se smanjuje delotvornost.

Poslednjih godina se sve više koriste sredstva na bazi bakterija i virusa. Tako se sredstvo na Bacillus thuringiensis var. kurstaki koristi u periodu masovnog izleganja gusenica protiv svake generacije štetočina u razmaku od 10 do 14 dana.