Branko Matić iz Loznice deset godina unazad proizvodi jagodu na svom imanju. Podrška porodice i rad u poljoprivredi daje mu snagu za daljim napredovanjem.
Branko Matić iz Loznice je davno shvatio da se u životu moraš boriti. Sa proizvodnjom jagode krenuo je pre tačno deset godina, veoma skromno. Na nagovor prijatelja, na svojoj okućnici posadio je svega osam ari. Posao ga je odmah privukao. Do tada, potpuno neiskusan u proizvodnji jagode, ali uvek voljan da uči i napreduje.
"Saradnja sa stručnim licima je neophodna, pogotovo kada počinjete. Bez toga ne bih uspeo. Novine u proizvodnji jagode, ali i drugog voća, javljaju se svake godine i da bi opstali na tržištu morate neprestano da istražujete i pratite trendove", naglašava Branko.
Početnih osam ari, tokom godina rada i ulaganja, zamenio je sa modernim zasadom od dva hektara u Lozničkom Polju, koje je podigao ovog leta. "Julske kiše nisu nam dozvolile ulazak u parcelu, pa je jagoda posađena nešto kasnije nego inače, početkom avgusta, ali kao što vidite to joj nije smetalo, jer odlično napreduje. Jagoda je posađena na bankovima i urađen je sistem za navodnjavanje, što se podrazumeva u intenzivnim zasadima", kaže Branko.
Veliki trošak, između ostalih je kupovina sadnica. Matić tvrdi da se na tržištu mogu naći sadnice i po pet dinara, ali sa njima ne možete imati zagarantovan kvalitet. Nakon višegodišnjeg iskustva, od prošle godine odlučio je da ih sam proizvodi. Prema njegovim rečima, za proizvodnju kvalitetne sadnice potrebno je godinu dana, a one dostižu cenu veću od 15 dinara. Prijem sadnice ove godine bio je 99%, što je njegovu odluku da ih sam proizvodi učinilo veoma isplativom. Lepo vreme nakon sadnje dovelo je do pojave prvih plodova već krajem septembra, ali prvi puni rod očekuje se u maju 2019.
Sortiment jagode se menja veoma brzo i svake godine se traže nove sorte. Branko je za sada našao dobitnu kombinaciju. Džoli je najzastupljenija sorta, jer se kaže, najbolje pokazala na parcelama, otporna je na većinu bolesti, plodovi su izuzetno krupni, svetlocvrene boje i jako slatki. Po bokoru može da da i 800 grama roda. Prateće sorte su kleri i alba.
Kako ističe Matić, u Loznici ne postoji organizovan otkup jagoda. Iako proizvođača nema mnogo, prepušteni su sami sebi. Cene variraju od 50 do 200 dinara, koliko je bila prošle godine. Branko jagodu uglavnom prodaje po lokalnim marketima. Ove godine rod je vozio na otkup u Šabac, ali kada je cena na veliko pala ispod 150 dinara, odustao je, jer jednostavno nije bilo zarade.
"Od jednog hektara pod jagodom, četvoročlana porodica može da živi bez dodatnih poslova. Bitno je da godina bude rodna i cena iznad 150 dinara. Za sada meni su sasvim dovoljno dva hektara, jer sve preko toga ne bih mogao da radim i bio bih na gubitku. Jagoda, iako tako ne izgleda, traži puno rada. Dok platim dodatnu radnu snagu u sezoni i pokrijem ulaganja, ostane nešto i meni", otkriva Branko.
Sve koji žele da se bave ovom proizvodnjom savetuje da polako podižu svoje zasade i proširuju ih iz godine u godinu po 10, 20 ari. "Jako je bitno da svake godine imaš prvi rod. On je najkvlitetniji, lako se bere i ima najbolju cenu na tržištu", dodaje Branko. On se ni posle deset godina, a neke su bile izuzetno teške, neizvesne čak i neisplative, ne kaje što se upustio u ovu avanturu. Opet bi uradio isto, ali naglašava da bez podrške porodice sigurno ne bi uspeo.
U lozničkom kraju, intenzivnih zasada kakav je Brankov jako je malo. Iako su klimatski uslovi idealni za ovu voćnu vrstu, pod jagodom je svega 20 hektara, ali mnogo više ljudi je gaji na okućnici i za svoje potrebe. Ova proizvodnja ima lepu perspektivu i značajna je razvojna šansa ovog kraja. Potrebno je samo još više proizvođača kakav je Branko.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
