Kako đubriti mlada stabla smokve i zaštititi ih od mraza?

Mlada smokvina stabla treba redovno đubriti s osnovnim ciljem da brže rastu i razvijaju se. Od pravilnog đubrenja najviše zavisi brzina rasta i razvoja. 

U prvoj godini se najčešće đubre pojedinačno. Zona đubrenja treba biti mnogo šira od krošnje zato što je kod smokvihih stabala prečnik korenovog sistema mnogo veći od prečnika krošnje, posebno kod mladih,  piše u knjizi "Smokva" grupa autora (B. Bakarić, K. Brzica i Č. Omčikus). 

Đubrenje po godinama

Prve godine, početkom vegetacije, obavlja s prihranjivanje s 0,1 kg uree ili 0,2 kg KAN-a ili pak 0,3 kg NPK 18-9-9 po stablu. Krajem maja ili početkom juna obavi se još jedno prihranjivanje s istim vrstama i istom količinom đubriva kao kod prvog. 

Na kraju prve godine uzgoja, u osnovnom đubrenju zasada, na kojem je pre sadnje obavljeno rigolovanje, đubri se po jednoj voćki s 0,5 do 0,75 kg s jednim od kompleksnih đubriva NPK 7-20-30, NPK 6-18-36, NPK 7-14-21, NPK 11-11-16 i NPK 13-10-12. Za mladi zasad smokve, koji je sađen u jame, a nije obavljeno rigolovanje, po jednom stablu dodaje se 1 do 1,5 kg istih vrsta NPK đubriva.

U drugoj godini uzgoja đubrenje se obavlja u isto vreme i s istim vrstama đubriva, s tim da se količina poveća za 50 odsto. U trećoj je sve isto, ali s dvostrukom količinom iz prve godine, a u četvrtoj i ostalim po celoj površini nasada. Vreme đubrenja i vrsta đubrenja iste su kao i kod đubrenja u rodu, a količina ista ili približna.

Kod prihranjivanja azotom treba težiti da se doda veća količina voćkama koje se slabije razvijaju, kako bi im se pospešio razvoj s ciljem ujednačavanja zasada. 

Zaštita od mraza

Smokva je osetljiva na vrlo niske temperature. Takođe i na nagle temperaturne promene nakon početaka vegetacije ako se noćne spuste ispod mrazišta. Najosetljivije je stablo, što je još izraženije kod mladih stabala. 

Kako uzeti reznicu smokve i ožiliti je?

Da bi se sprečile promrzline ili mrazopuc, potrebno je obavljati zaštitu stabla. To se čini najčešće omotavanjem višeslojnim, poroznim papirom, kukurozovinom, slamom, jutom ili neki drugim biljnim materijalom. 

Plastične folije treba izbegavati.