Kako i kada je najbolje brati breskve?

Plodovi breskve ne mogu dugo da se čuvaju, međutim, ako se pravilno odredi momenat berbe i uslovi čuvanja breskve, može dosta da se produži njihova upotrebna vrednost, kao svežeg voća. Plodovi ovog voća mogu da se čuvaju od jedne do pet nedelja. Veoma su nežni pa se zato berbi mora pokloniti posebna pažnja. Najčešće se koriste u svežem stanju pa ih je potrebno brati pravovremeno kako bi na tržište stigli sveži i neoštećeni. Početak berbe zavisi od njene namene.

Svaka sorta pokazuje svoje sopstvene karakeristike zrenja a ono što im je zajedničko je:

• promena boje u žutu, crveno - žutu ili crvenu;
• omekšavanje ploda;
• miris ploda se menja i poprima miris svojstven sorti;
• čvrstoća mezokarpa;
• kod nekih sorti izraženo je odvajanje mesa ploda od koštice, što nema značaja kod gloduše, kod koje se meso i koštica ne odvajaju čak ni kod potpunog zrenja;
• masa ploda povećava se i dostiže svoj maksimum sorte;

Sa berbom krenuti kada je do 80% plodova zrelo

Berbu treba započeti kada je 70 - 80 odsto plodova zrelo. Ne treba ih brati kada su oni zeleni jer neće doći do naknadnog zrenja, bez nekih drugih promena. Takođe, meso ploda mora biti čvrsto, dosta sočno i aromatično - što su i glavne karakteristike ove voćne vrste. Često se dešava da ne sazru svi plodovi istovremeno, tada je najbolje berbu obaviti u više navrata ili sukcesivno. Prvo brati prvoklasne i dobro zrele plodove, a kasnije one što ostanu na stablu i koji će za nekoliko dana dostići krupnoću, boju i kvalitet za branje.

Za određivanje optimalnog momenta berbe breskvi postoji nekoliko metoda:

Promena osnovne boje pokožice ploda
Ova metoda raširena je i jednostavna. Berba počinje kada osnovna, zelena, boja pokožice počinje da se menja u žutu ili belu (kod belomesnatih sorti), osim kod sorti koje zadržavaju zelenu boju i u punoj zrelosti. Naravno, ova metoda nije dovoljno objektivna pa se kao pomoć koriste karte ili kodovi boja.

Čvrstina mezokarpa ploda
Ova metoda uglavnom se preporučuje kod sorti kod kojih dopunska boja u potpunosti pokriva osnovnu boju pre pune zrelosti. Za merenje čvrstine mezokarpa breskve, koriste se penetrometri. Kod većine sorti minimalna čvrstoća ploda treba da se kreće od 4,5 do 5 kilograma/cm2 , s tim što se kod ranih sorti dopušta odlaganje berbe dok čvrstoća ne padne do tri kg/cm2 zbog poboljšanja organoleptičkih osobina, odnosno, boje i ukusa. Ako su plodovi namenjeni dužem čuvanju onda čvrstoća plodova treba da bude oko šest kg/cm2.

Sadržaj rastvorljive suve materije
Za većinu sorti breskve, preporučuje se da u plodu pred početak berbe bude minimalno devet odsto rastvorljive suve materije. Odstupanja su jedino dozvoljena kod ranih sorti, savetuju u PSSS Negotin.

Kako proizvesti kvalitetnu rakiju od breskve?

Navedene metode za određivanje momenta berbe mogu da se kombinuju, u cilju sigurnijeg određivanja momenta berbe.

Ručna i mehanizovana berba breskve

Ručno se beru plodovi za potrošnju u svežem stanju. Ovaj tip berbe treba obaviti pažljivo i to čitavom šakom, ne pritiskajući plod prstima kako bi se izbeglo nagnječenje. Brati ručno u vreće ili korpe za berbu, mada se kod nas najčešće beru u jabučare i holandeze. Radnike koji beru treba obučiti za takav rad jer svako mehaničko oštećenje, na primer nagnječenje prstima ili ozleđivanje noktima, stvara uslove za razvoj bolesti i propadanje plodova.

Kako pravilno brati?

Plod obuhvatiti šakom i laganim zaokretom odvojiti ga od grančice, vodeći pritom računa da ne dođe do oštećenja i povrede oko peteljke jer bi u suprotnom na tom mestu došlo do gubitka dragocene aromatične tečnosti, takođe stvorili bi se uslovi za pojavu truleži. Ubrane plodove treba pažljivo spuštati u korpe ili gajbice i sandučiće i ređati ih samo u jednom sloju.

Najpraktičnije je koristiti jednoslojne sandučiće sa udubljenjem za svaki plod. Tako poređane plodove treba što pre preneti na hladno mesto jer pod uticajem toplote, naročito malo zreliji plodovi, brzo se kvare.

Kada se berba obavlja za preradu vrši se uređajima za mehanizovanu berbu koji rade na principu vibracije, odnosno, trešenja. Plodovi u ovom slučaju padaju na platno sastavljeno od dva krila koja obavijaju stablo, a podešeni su pod određenim uglom za berbu.

Osim za svežu potrošnju, plodovi breskve mogu se koristiti i za preradu i to za pripremanje sokova, sirupa, džemova, kompota ili za pripremu vrlo kvalitetne rakije poznatije kao breskovača.