Kako, kada obaviti i koje preparate koristiti za "plavo" prskanje?

Nakon završene berbe, počinje sa pripremama za narednu vegetaciju, a radovi u voćnjaku počinju održavanjem higijene. U taj proces ubraja se sakupljanje otpalog lišća, mumificiranih plodova iz krošnje, sa zemlje ispod stabla, uklanjanje starih, polomljenih grana i drugo. Nakon svih navedenih aktivnosti potrebno je obaviti prskanje.

Mnogi proizvođači, a najčešće početnici u voćarstvu pitaju se kako suzbiti bakterioze, bolesti koje se teško suzbijaju za vreme vegetacije, na primer bakteriozna plamenjača jabučastih voćaka. Veoma je korisna mera zaštite voćaka jer se njime suzbijaju mnoge bolesti, a neke se jedino tim tretiranjem mogu uspešno kontrolisati ukoliko se pojave.

Kada se primenuje tretman? 

U pitanju je tradicionalni i dobro poznat postupak, koji ima za cilj smanjenje infektivnog potencijala, odnosno suzbijanje prezimljujućih formi patogena i štetočina na stablu, granama i pupoljcima. Tretman se izvodi preparatima na bazi bakra ili kombinacijom sa mineralnim uljima, a čitav postupak treba obaviti nakon što veći deo lisne masne otpadne sa krošnje (60 - 70 odsto), jer se tada radi i dezinfekcija rana na granama koje ostaju nakon otpadanja lišća. Plavo prskanje se izvodi napred navedenim preparatima, uz veću količinu vode kako bi se zasad dobro "okupao".

Jesenjim tretmanom voćnjaka smanjujemo moguće štete tokom vegetacije

Za ovu priliku preporučuju se preparati na bazi aktivnih materija:

• a.m. bakar hidroksid 0,2-0,3% (pojedini preparati) ili
• a.m. bakar sulfat 0,25-0,35% ili
• a.m. bakar-oksihlorid 0,75% ili
• a.m.bakar hidroksid 0,5-1% (pojedini preparati) ili
• a.m. mineralno ulje + bakar oksid ili drugo jedinjenje bakra.

U kojim zasadima voćaka se preporučuje?

Većina proizvođača "plavo" prskanje prevashodno izvodi u zasadima koštičavog voća, ali se preporučuje tretiranje i jabučastih vrsta, prvenstveno zbog brojnih patogena čiji se infektivni potencijal za narednu sezonu ovim tretmanom smanjuje.  

Jesenje prskanje treba obaviti po mirnom i suvom vremenu, pri čemu treba voditi računa da temperatura nije niža od +5^oC.

Plavim prskanjem delujemo na sledeća gljivična oboljenja: 

• kovrdžavost lista breskve;
• šupljikavost lišća i plodova koštičavog voća;
• monilioze koštičavog voća;
• takođe se utiče i na infektivni materijal bakterijskih prouzrokovača bolesti (Erwinia amylovora, Pseudomonas syringae);
• Suzbijaju se i jaja prezimljujućih formi insekata.

Koje namene ima?

Ovakvo prskanje ima dve namene. Prva je opšta dezinfekcija stabla od patogena, koji se nalaze na njemu i sprečavanje infekcije preko ranica od otpalog lišća, preko pukotina na stablima i ostalih oštećenja nastalih na neki drugi način. Druga je sprečavanje posebne grupe infekcija, koje se bez ovog tretmana ne mogu držati pod kontrolom, a koje mogu nastati od momenta opadanja prvog lista i tokom čitavog perioda mirovanja voćaka.

Šta prethodi zimskom prskanju voćnjaka i vinograda?

Na taj se način suzbijaju mnogobrojni prouzrokovači biljnih bolesti, poput monilioze koštičavih voćnih vrsta, bakteriozne plamenjače onih jabučastih, šupljikavost lišća i krastavost plodova koštičavih voćaka, kovrdžavost lišća breskve, rogač šljive, bakterijski rak voćaka (Pseudomonas spp.) i drugo. Navedeni prouzrokovači biljnih bolesti tokom zime prezimljavaju na obolelim biljnim organima (rak rane, pupoljci, pukotine kore).

Koje kombinacije preparata su najbolje?

Primenom fungicida na bazi bakra suzbijamo ekonomski najznačajnije bolesti koštičavih voćaka koje prezimljuju na grančicama, u kori ili ispod ljuspica pupoljaka zaraženih stabala. Plavim prskanjem (mineralnim uljem + bakarnim jedinjenjem), mlaz tečnosti treba da zahvati čitavu biljku, do najtanjih grančica na kojima se nalaze jaja mnogih štetočina (biljne vaši, grinje, lisne buve, jabukin smotavac i drugo).

Takođe, mlaz tečnosti treba da bude pod određenim, stalnim pritiskom, kako bi sredstvo dospelo u pazuhe pupoljaka i sve pukotine i neravnine kore. Najbolja je kombinacija uljnih i bakarnih preparata, jer u tom slučaju je povećana koncentracija bakarnih jona, koji smanjuju infektivni potencijal štetnih organizama. U tom slučaju, uspešnost jesenjeg prskanja izraženija je.