Kako naplatiti neobrano voće?!

Srpskim porizvođačima u rodnim godinama zbog niske otkupne cene trune voće, jer im se ne isplati niti imaju interes da plaćaju berače, a u susednoj Hrvatskoj država voćarima plaća za neobrane jabuke i mandarine. 

Zbog teškog stanja u voćarstvu hrvatski proizvođači su dobili od države pomoć od 2,86 miliona evra. Profesor Zoran Keserović kaže da bi takva mera bila izuzetno korisna i u Srbiji. 

Zašto srpski poljoprivrednici bacaju svoje proizvode - gde je ključ problema

Ne pomaže ni cena od 10 dinara po kilogramu 

Tamošnje Ministarstvo poljoprivrede podršku je obezbedilo na osnovu Zakona o poljoprivredi. Iznos novca koji voćarima sleduje utvrđen je srazmerno površinama voćnjaka za koje je podnesen zahtev, a pravo na ovu vrstu podrške ostvarila su čak 842 proizvođača jabuka. Inače, Jabuke čine 40 odsto hrvatske voćarske proizvodnje.

Gubici nisu zaobišli ni voćare u Srbiji i to zbog niskih cena voća, ali i zbog slabog interesovanja otkupljivača. Već je poznato da su se u julu ove godine plantaže u Šumadiji i zapadnoj Srbiji plavile od opalih ranih sorti šljiva, naše dominantne voćne vrste, za koje proizvođači nisu uspeli da nađu kupce. Čak ni za 10 dinara po kilogramu.

Ovu sezonu obeležilo je i smanjeno interesovanje kupaca iz Rusije, pa ucene hladnjačara, koji su zbog velike ponude obarali cene voća, u sličnoj poziciji bili su i proizvođači višanja, malina, pa i jabuka, prenosi Politika. 

Keserović: Budžet za poljoprivredu je mali u Srbiji

Profesor voćarstva Zoran Keserović smatra da bi podrška koju su u susednoj hrvatskoj izdejstvovala tamošnja Agencija za razvoj poljoprivrede, izuzetno bila korisna i za proizvođače u Srbiji. Kaže da voćarstvo zapošljava veliki broj ljudi u Hrvatskoj, kao i u Srbiji, da su to ljudi koji ostaju na selu i ako im se ne pomogne u teškim godinama, a one jesu bile teške, počeće da krče voćnjake i napuštaju proizvodnju.

"Kada određeni strateški proizvod, kao što su jabuke, maline ili višnje, "uđe u krizu" iz ovog fonda proizvođači bi mogli da dobiju subvencije," kaže Keserović. Napominje da to sve treba uzeti u obzir, ali i to da se poljoprivreda u Hrvatskoj u značajnom iznosu finansira iz zajedničkog EU budžeta za poljoprivredu. To donosi i znatno veće subvencije od onih u Srbiji, zbog čega su naši proizvođači dovedeni u tešku situaciju, jer ne mogu da budu konkurentni.

Naš budžet za poljoprivredu smatra on je mali ako se uzme u obzir doprinos poljoprivrede i prehrambene industrije u BDP-u. Nije ni pet odsto. Voćari u Hrvatskoj imaju za integralnu proizvodnju 450 evra i 150 litara subvencionisanog goriva. I pored toga, smatra da je Srbija daleko jača u voćarstvu od Hrvatske.

Motornom testerom posekao voćnjak, pa održao govor: Seljak je zgažen i ugrožen

U narednim godinama savremena mehanizacija će biti neophodna 

Smatra da dolaze godine kada će najveći problem biti skupa radna snaga. "Ti izdaci danas kod određenih voćnih vrsta imaju izuzetno veliki udeo. Kod jabuka je još i podnošljivo kod proizvođača koji imaju visoke prinose."

Podseća da je problema bilo i kod berbe višanja. Troškovi za ručnu berbu bili su od 18 do 20 dinara po kilogramu, a cena 30 dinara, pa će zaključuje Keserović primena savremene mehanizacije u svim fazama biti neophodna u narednim godinama.