Kako pripremiti zemljište za sadnju dunje i odabrati dobre sadnice?

Kvalitetna osnovna priprema zemljišta glavni je preduslov za dobro primanje sadnica i rast voćaka. Za podizanje zasada dunje, kako objašnjava savetodavka iz PSSS Jagodina Ivana Gligorijević, potrebno je obaviti rigolovanje zemljišta na dubinu do 50-60 centimetara, s tim da u pojedinim slučajevima, dubina rigolovanja može biti i veća. Rigolovanjem se narušava mikrobiološka ravnoteža, ali se istovremeno aktiviraju velike količine inertnog zemljišta. Plodniji površinski sloj zemljišta prevrtanjem dospeva u zonu gde će se razvijati korenov sistem mlade voćke. Zemljište na taj način postaje rastresito sa povoljnim vazdušno-vodnim i toplotnim režimom. U rigolovanim zemljištima organska đubriva se brže razlaž, a takođe je i bolja konzervacija vlage od atmosferskih padavina.

Podrivanjem se poboljšava vazdušni i vodni kapacitet

Povoljni efekti postižu se i podrivanjem zemljišta. Tom merom se utiče na rastresanje dubljih, nepropusnih slojeva zemljišta čime se poboljšava vazdušni režim i vodni kapacitet. Podrivači mogu biti snabdeveni i dodatkom za krtičnu drenažu ili depozitorima za unošenje mineralnih đubriva u dublje slojeve zemljišta. Podrivanje je efikasan, ali jeftiniji način pripreme zemljišta za sadnju od klasičnog rigolovanja. Na zemljištima težeg mehaničkog sastava potrebno je kombinovati podrivanje sa rigolovanjem.

Za jesenju sadnju rigolovanje ili podrivanje treba obaviti u proleće

Najpovoljniji način pripreme zemljišta za dunju je kombinacija podrivanja i dubljeg oranja. Podrivanje zemljišta radi se na dubini od oko 60 centimetara. Posle meliorativnih mera (rasturanja krečnjaka, stajnjaka i drugih mineralnih đubriva), obavlja se dublje oranje na 30-40 centimetara. Za jesenju sadnju rigolovanje ili podrivanje treba obaviti u proleće, a za prolećnu u ranu jesen. Cilj pomenutih mera je da se do momenta sadnje zemljište dobro usitni, slegne i poravna. Fina priprema rigolovanog zemljišta obavlja se mašinama za površinsku obradu. Treba napomenuti da se ta operacija preduzima po suvom vremenu, to jest kada je zemljište dobro prosušeno, da se površinski sloj ne bi previše sabijao. Ukoliko je zbog ranije duboke obrade, zemljište dobro poravnano, a korovi nisu počeli da niču, ta operacija može da izostane.

Sadnice dunje nabavljati od registrovanih rasadničara

Za uspešnu proizvodnje dunje veoma je važan kvalitetan sadni materijal, pa zato Ivana Gligorijević naglašava da sadnice dunje treba nabavljati od registrovanih proizvođača, odnosno rasadničara, čija se proizvodnja nalazi pod stalnom stučnom i zdravstvenom kontrolom nadležnih poljoprivrednih stručnih službi i inspekcijskih organa. Greške napravljene pri izboru sadnica mogu se negativno odraziti na rast, razvoj i plodonošenje dunje. Jednogodišnje sadnice dunje treba da imaju korenov sistem sa najmanje 3-5 osnovnih žila. Dužina nadzemnog dela sadnica mora da bude najmanje 1 metar. Prečnik neposredno iznad spojenog mesta ne sme biti manji od 10 centimetata, sadnice mogu biti sa ili bez prevremenih grančica.

Za uspešno duže čuvanje sadnica neophodno je trapljenje

Do momenta sadnje, sadnice treba čuvati u prikladnim hladnim i mračnim prostorijama, uz obezbeđeno vlaženje korena, najduže 1-2 dana. Ako sadnice iz nepredviđenih raloga treba duže čuvati, neophodno je da se uradi njihovo trapljenje, na isti način kako se to radi u rasadnicima ili na prodajnim mestima. Naime, u dvorištu ili na okućnici treba iskopati šanac širine i dubine oko 40 centimetara u kome se slažu sadnice i zatrpavaju zemljom. Pre zatrpavanja rasturaju se otrovni mamci za suzbijanje glodara koji mogu da oštete korenov sistem. Pri trapljenju sadnica, neophodno je zalivanje i dobro pokrivanje zemljom, da ne bi došlo do izmrzavanja i isušivanja korenovog sistema. U zavisnosti od udaljenosti mesta sadnje, prevoznih sredstava i raspoložive radne snage, sadnice ne bi smele da se izlažu vetru ili suncu duže od jednog sata. Ukoliko se sadnja odvija sporo, korenov sistem sadnica treba na parceli prekriti slojem vlažne zemlje da se ne bi isušio.