Kako se režu deblje grane na deblu?

Krajnje je vreme za rezidbu, a kod debljih grana potreban je poseban oprez jer se propusti teško mogu popraviti ako se u krošnji naprave velike rane, upozorava prof.dr.sc. Ivo Miljković, poznati agronom i veliki stručnjak u svojoj knjizi Opšte voćarstvo. 

Prvo zarezati sa donje strane

Veće greške se prave upravo pri rezidbi debljih grana pa taj problem treba bolje upoznati. 

"Najbolje je da se najpre zareže sa donje strane grane na većoj udaljenosti, 10 do 15 centimetara od mesta njenog izbijanja, a zatim se grana reže s gornje strane na mestu koje je za to određeno", pojašnjava uz prikaz u crtežu pri čemu je gornji, "a" crtež pravilan, a donji "b" i "c" nepravilan rez. 

Pritom valja paziti da rana bude što manja da bi brže i bolje zarasla. Miljković ističe da je posebno važno da se grana odstrani tako da s donje strane ostane lagano ispupčenje, koje obezbeđuje zaceljivanje rane. Dakle, kada na proleće počne vegetacija, tj. kolanje sokova, tada se rezervna hraniva, koja su bila pohranjena u debljem korenju, korenovu vratu i deblu, kreću uzlaznim tokom prema vrhovima. Idući prema njima, skreću prema granama sa donje strane, pa tako i na mesto odstranjivanja deblje grane, gde je ostalo malo ispupčenje (tri do četiri centimetra). 

Dakle, hrana skreće i u taj zaostali deo i potpomaže stvaranje kalusa (zaštitnog sloja), pa rana brže i bolje zaceli. 

Dve greške

Ovaj stručnjak upozorava da ne valja prikraćivati, odnosno rezati deblje grane na štrljak ili tzv. tkrlju jer tada rana ne zaceli dobro, pa na mestu preseka počinje truljenje. Kada je ostavljen deo deblje grane u obliku štrklja (crtež 78 c), hrana uzlaznim tokom ne skreće tako daleko, odnosno do udaljene rane. 

"No, nije pravilno odrezati je ni posve ravno, na mestu njihova izbijanja, odvajanja iz još debljih skeletnih grana jer i u tom slučaju rane teže zacele", piše on, a što je prikazano u crtežu 78 c. 

Oštar alat i vosak

Nakon rezanja debljih grana, površina je zupcima testere na presecima jako nagnječena pa je otežana regeneracija ćelija i razvitak kalusa. Zbog toga treba ranu zagladiti oštrim voćarskim nožem (hipom), koji radi na potez, a zatim premazati voćarskim voskom ili kambisanom, santarom itd., kako je prikazano na donjem crtežu. 

"Glatki preseci izvedeni oštrim alatom brže i bolje zacele. Ćelije se brže obnove jer nisu jače nagnječene", naglašava profesor uz zaključak da vosak služi da zaštiti voćku od suvišne vlage i napada gljiva truležnica, dok se ne oblikuje zaštitni pokrov (kalus).