Kako u jesen tretirati koštičavo voće?

Jesenji tretman koštičavog voća (breskva, nektarina, kajsija, šljiva, trešnja, višnja) preparatima na bazi bakra je veoma važna mera za smanjenje infektivnog potencijala patogena u narednoj godini. Koštičavo voće se u zavisnosti od biljne vrste, sortimenta, lokaliteta i do sada sprovođenih agrotehničkih mera, nalazi u fazi od početka opadanja lišća do 90 odsto lišća opalo, prenosi Prognozno-izveštajna služba zaštite bilja.

U fazi kada opadne najmanje 70 odsto lisne mase preporučuje se primena bakarnih preparata sa ciljem smanjenja infektivnog potencijala prouzrokovača sušenja cvetova, grančica i mrke truleži plodova (Monilinia spp.), šupljikavosti lišća koštičavog voća (Stigmina carpophila), kovrdžavosti lišća breskve (Taphrina deformans), rogača šljive (Taphrina pruni), bakterioznih oboljenja (Pseudomonas syringae) i drugih. 

Registrovani su sledeći preparati na bazi aktivne materije:

• bakar-oksihlorid u koncentraciji 0,75 odsto (breskva, šljiva, višnja, kajsija, trešnja);
• bakar-sulfat u koncentraciji 0,25-0,35 odsto (breskva, šljiva, višnja, trešnja);
• bakar-oksihlorid i bakar-hidroksid u količini 4 l/ha (trešnja, šljiva, kajsija, nektarina, breskva);
• bakar-hidroksid u koncentraciji 0,6-0,8 odsto (breskva) ili neki drugi registrovani preparat na bazi bakra.

Podsetimo kako se bakarni preparati primenjuju kad je dve trećine lisne mase opalo, kako bi se na vreme počelo sa dezinfekcijom nastalih ranica, pri čemu temperature treba da budu iznad pet stepeni. Tretmani se tempiraju u danima bez kiše i vetra, obzirom da bakarni preparati imaju kontaktno delovanje i kao takvi su podložni ispiranju.

Jesenjim tretmanom voćnjaka smanjujemo moguće štete tokom vegetacije

Drugi tretman bakrom se obavlja krajem zime i početkom proleća, u vreme bubrenja pupoljaka, no nikako u vreme vegetacije zbog moguće pojave fitotoksičnosti na koštičavim voćnim vrstama.

Kakav uticaj imaju jesenji tretmani?

Jesenji tretmani utiču i na abiotske (poremećaji u ishrani, nedostatak ili suvišak vlage, jaki vetrovi, visoke ili niske temperature...) i na biotske (gljive, bakterije, fitoplazme...) uzročnike bolesti jer smanjuju stres voćke. Od biotskih, 70 odsto bolesti u voćnjaku koštičavih biljnih vrsta uzrokuju gljive, koje ne završavanju svoj životni ciklus u fazi mirovanja voćke. Tako je poznato kako, na primer, da uzročnici šupljikavosti lista, pegavosti višnje i trešnje i lisne rđe, prezimljuju i na lišću i na grančicama oko pupoljaka.

Značajna mera u smanjenju infektivnog potencijala prouzrokovača bolesti jeste i orezivanje i uklanjanje suvih i obolelih grana i sakupljanje i uništavanje mumificiranih plodova i opalog lišća.