Kako uspešno suzbiti kruškinu buvu?

Prema mišljenju mnogih stručnjaka iz oblasti voćarstva, kruškina buva - Cacopsylla pyri je najznačajnija štetočina koja napada tu voćnu vrstu. Savetodavac iz PSS Tamiš Stojan Jevremović objašnjava da kruškina buva godišnje ima 4-5 generacija, napominjući da treba razlikovati zimske i letnje jedinke. One se međusobno razlikuju po boji, veličini, otpornosti na zimske niske temperature. Jevremović dodaje da su zimske forme krupnije i tamnije od letnjih i naglašava da između imaga zimske i letnje forme ima prelaznih oblika, pa zato nije lako razdvojiti te dve forme. Brojnost generacije zavisi od vremenskih prilika, prirodnih neprijatelja i drugih faktora. Prve dve generacije kruškine buve su malobrojnije, dok treća generacija već može da prouzrokuje značajniju štetu.

U slučaju blage zime aktivne su od februara

Imago zimske forme kruškine buve prezimljava u voćnim zasadima (u pukotinama kore i ispod opalog lišća) i može da se aktivira tokom zime, ukoliko je nekoliko dana temperatura vazduha viša od 8°C. Zbog toga se već sredinom februara mogu u voćnjacima (na i oko pupoljaka) mogu pojaviti položena jaja te štetočine. Samo dve sedmice nakon aktiviranja, kruškina buva počinje dopunski da se hrani isisavanjem sokova iz pupoljaka, a posle ženke polažu jaja u grupicama. Treba reći i to da u toku vegetacije ženke polažu jaja isključivo na zelene delove biljaka (sa donje strane listova).

Najveće štete larve prouzrokuju tokom juna

Larve imaju pet larvenih stadijuma. Hrane se na mladarima, listovima i pupoljcima. Najveće štete prouzrokuju tokom juna. One uzrokuju smanjenje transpiracione površine i sušenja pupoljaka, a prateći efekat je lučenje medne rose i pojava čađavica. Vršni mladari postaju crni, što je karakteristično za napad kruškine buve. Prezimela imaga su najaktivnija u martu. Oni su prenosioci fitoplazme, zbog čega nastaje sušenje stabala kruške.

Uzročnici primarne i sekundarne štete

Stručnjaci za zaštitu bilja savetuju poljoprivrednicima da redovno obilaze svoje zasade i prate brojnost te štetočine, jer ona može da prouzrokuje primarnu i sekundarnu štetu:

• primarna šteta nastaje isisavanjem sokova iz biljnih delova, a pri tom dolazi do deformisanja listova, plodova i na kraju do nekroze pupoljaka i listova.
• sekundarna šteta se javljaja kao posledica izlučivanja medne rose na kojoj se naseljavaju gljivice čađavice, što dovodi do smanjene fotosintetske aktivnosti. Napadnuti plodovi gube kvalitet i tržišnu vrednost.

Koje preparate koristiti protiv kruškine buve?

Preparati za suzbijanja kruškine buve se najviše razlikuju po vremenu njihove primene. U periodu mirovanja primenjuju se mineralna ulja 0,3%, dok u periodu vegetacije treba primeniti sledeće preparate:

• Vertimec (hlorntraniliprol+abamektin 0,075 – 0,11%)
• Insegard (hlorntraniliprol+abamektin 0,075 – 0,11%)
• Cipkord (hlorntraniliprol+abamektin 0,075 – 0,11%)
• Harpun (hlorntraniliprol+abamektin 0,075 – 0,11%)
• Tonus (hlorntraniliprol+abamektin 0,075 – 0,11%)
• Voliam targo (hlorntraniliprol+abamektin 0,075 – 0,11%)
• Abastate EW (Abamektin 0,075-0,1%)
• Apach 50 WG (Klotianidin 350 g/ha)
• Movento 100 SC (Spirotetramat 0,15%)