Kalemljenje očenjem na spavajući pupoljak - kako se izvodi?

Postoje mnogobrojni i raznovrsni načini kalemljenja voćaka. Dosad je opisano preko 200 načina, od kojih se u rasadničkoj proizvodnji primenjuju samo 14. Međutim, od značaja su samo očenje na "spavajući" i "budni" pupoljak, prosto spajanje, englesko spajanje, spajanje sa strane, sedlasto spajanje i kalemljenje na isečak. U daljem tekstu biće ukratko opisan najvažniji način kalemljenja kod voćaka, a to je "očenje ili okuliranje na spavajući pupoljak".

Očenje (okuliranje) na spavajući pupoljak je najbolji i najekonomičniji način za proizvodnju voćnih sadnica. Izvodi se od druge polovine jula, pa sve do druge polovine septembra. Početak i redosled kod raznih voćnih vrsta je različit. Prvo treba kalemiti one voćne podloge kod kojih ranije prestaje mezgra (odvajanje kore od drveta), a najkasnije kalemiti podloge, kod kojih se kora može odvajati do kasno u jesen.

Evo kakav treba da bude redosled kalemljenja očenjem na spavajući pupoljak: kruška na krušku, šljiva na domaće sorte šljiva (petrovača, crvena ranka, crnošljiva), kajsija na belošljivu i crvenu ranku, jabuka na vegetativne podloge jabuka, jabuka na jabuku, kruška na dunju, dunja i mušmula na dunju, kajsija na kajsiju, breskva na breskvu, višnja na trešnju, trešnja na trešnju, šljiva na džanariku i na kraju trešnja i višnja na rašeljku (magrivu). Podloge za okulaciju moraju biti debljine olovke, što je jako bitno. Drugo, letorasti sa kojih će se uzimati pupoljci sa delom kore i kambijalnog tkiva moraju biti umereno bujni i odrezani neposredno pre kalemljenja. Uzimaju se sa jugozapadne strane krune voćaka. Potom, peteljke listova skraćuju se na pola, a za okulaciju uzimaju se pupoljci samo sa sredine letorasta jer su oni najbolje razvijeni.

Koje su prednosti kalemljenja okuliranjem?

Kalemljenje okuliranjem je najbolji, najracionalniji, brz i najčešće korišćen način kalemljenja. Prednosti u odnosu na druge načine su sledeće: najveći je procenat prijema, preko 95 odsto, dobijene sadnice su prave i ujednačenog su kvaliteta, rane na podlozi su minimalne, najčešće se ne koristi kalemarski vosak i u slučaju ako prijem ne uspe moguće je ponoviti kalemljenje odmah ili u toku naredne godine.

Neposredno pre postupka treba probati da li se kora podloge odvaja. Na osnovu broja podloga planirati broj kalem grančica, odnosno pupoljaka po sortama, potreban broj kalemara i pomoćnih radnika, potreban pribor i pomoćni materijal. Obezbeđivanje i dopremanje kalem grančica treba da bude brzo i postepeno po redosledu. Čistota sorte kalem grančica mora da je ispunjena i one se moraju čuvati u vlažnoj sredini na niskoj temperaturi.

Kalemljenje se vrši u propisanim rokovima. Broj kalemara utvrđuje se na osnovu broja podloga za kalemljenje, računajući pri tome da je dnevni učinak jednog kalemara 800 - 1.000 podloga. Za pomoć pri postupku (dodavanje kalem grančica, kvašenje kalem grančica, donošenje veziva, vode, itd.) treba obezbediti jednog radnika na deset kalemara. Za to vreme svaki red obeležiti etiketom na kojoj mora da bude napisano koja je vrsta, sorta, podloga, broj reda, broj okalemljenih podloga i ime kalemara. Kalem grančice moraju da budu zrele, zdrave i sveže. Ako su duže transportovane, pre kalemljenja ih treba potopiti u vodu nekoliko sati. One se skidaju u jutarnjim časovima samo sa stabala koja su umatičena.

Kako znati da je postupak uspeo?

Odmah treba odstraniti lišće, tako da ostane 1/3 lisne drške. Bazalni deo kalem grančice sa nedovoljno razvijenim pupoljcima, kao i nedozreli vrh se odstranjuju. Očišćene i pripremljene kalem grančice vezuju se u snopiće, etiketiraju, umotavaju u vlažne krpe i čuvaju u hladnoj prostoriji do kalemljenja. Okuliranje na spavajući pupoljak treba obaviti u periodu od 25. jula do 10. septembra. Visina kalemljenja je na 10 - 15 cm iznad zemlje, ako nije drugačije planirano. U poslednje vreme okuliranje jabuke obavlja se često na 15 - 25 cm iznad zemlje. Krušku na posredniku treba kalemiti na 10 - 15 cm iznad dunje, kao podloge.

Pupoljak se skida oštrim i čistim kalemarskim nožem. Veličina skinutog pupoljka sa korom treba da bude 2 - 3 cm i to 0,5 - 1 cm iznad pupoljka i 1,5 - 2 cm ispod pupoljka. Preporučuje se da skinuti pupoljak ima vrlo malo drveta. Pupoljak se onda brzo uvlači u već pripremljeni  "T" urez (1 x 2,5 - 3 cm) na podlozi, malo pritisne prstom i potom vezuje. Vezivanje mora da obezbedi da ceo pupoljak dobro prilegne uz podlogu. Ono počinje iznad pupoljka, ide ispod pupoljka i posle 4 - 5 omotavanja podvije se vezivo ispod poslednjeg omotavanja i zategne se. Vezivanje mora da ima spiralan tok. Za deblje podloge treba uzimati pupoljke sa kalem grančice u umereno vlažnim krpama. Kalemar ne sme da uzima kalem grančice iz snopova, već mu ih donosi pomoćni radnik i on mora da ima čistu krpu za brisanje kalemarskog noža.

Ako desetak do petnaestak dana nakon kalemljenja, deo ostavljene peteljke požuti i odvoji se sam od sebe ili se pri lakom dodiru odvoji, kalemljenje je uspelo. U protivnom, ako je deo peteljke osušen i spojen sa plemkom, kalemljenje nije uspelo. Okalemljeni pupoljak, pri uspešnom kalemljenju, razviće se tek narednog proleća, kada se i skraćuje podloga do okalemljenog pupoljka (okca).

Vreme kalemljenja prilagodite vrsti voćke

Najčešće se zasadi jabuka podižu jednogodišnjim sadnicama, proizvedenim okuliranjem na spavajući pupoljak jula ili avgusta, mada sve više dvogodišnjim, tzv. "Knip" sadnicama.

Proizvodnja sadnica dunje se izvodi najčešće okuliranjem na spavajući pupoljak. Okuliranje se izvodi u toku leta, ali najbolji rezultati se postižu krajem avgusta, početkom septembra.

Mušmula se praktično razmnožava kalemljenjem i to najčešće očenjem na spavajući pupoljak, kao kod dunje.

Kalemljenje šljive je najčešće okulacijom na spavajući pupoljak. Džanarika kao podloga se okulira od 15. avgusta do 15. septembra. Podlogu Crnošljivu okuliramo od početka jula do 10. avgusta, jer je tada još uvek cirkulacija sokova u podlozi.

Razmnožavanje kajsije okulacijom na spavajući pupoljak je krajem jula, početkom avgusta.

Sorte trešnje mogu da se razmnožavaju okulacijom na spavajući pupoljak. Pri tome treba obratiti pažnju na vreme okulacije, jer trešnja u suvom periodu zaustavlja kolanje sokova. Prijem trešanja prilikom okulacije, u običnim uslovima bez vode, je oko 60 odsto, a sa vodom i 95 odsto.

Ukoliko višnju želimo okulirati na spavajući pupoljak u avgustu, onda 4 - 5 dana pre okulacije zalivamo zemljište, obavljamo okulaciju i zatim 1 - 2 dana po okuliranju ponovo zalivamo. U tom slučaju je prijem posle okulacije preko 95 odsto. Voditi računa da se ne okulira cvetni pupoljak, jer su razlike između cvetnog i lisnog pupoljka male, te se može pogrešiti.

Od načina kalemljenja drena primenjuje se okuliranje u korenov vrat ili krunu (avgust - septembar) na otvorenom prostoru, ali i drugi načini kalemljenja.