Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Ishrana voća
  • 19.04.2024. 10:30

Ključni dani za voće: Hoće li plodovi izdržati, kako će se hladnoća odraziti na rod?

Ukoliko vidite manje, žućkaste plodove, sa svetlo-žutom ili svetlo-smeđom peteljkom, kao i slabo razvijenom čašicom, takvi plodovi će otpasti, jer se nisu se oplodili.

Foto: Bojan Kecman
  • 7.100
  • 555
  • 0

Još barem sedam dana voćke će biti u opasnosti od niskih jutarnjih temperatura koje će, u velikoj meri, da odrede tok ovogodišnje voćarske sezone. Šteta je već zabeležena u nekim područjima zbog vlažnog snega i nižih jutarnjih temperatura.

Ipak, postoje načini da se voćkama pomogne da lakše prebrode hladan period i donesu dobar rod. 

Narednih dana pojačati ishranu

Došlo je do opadanja plodova, a oni koji su ostali, u velikom procentu biće prstenovani što će da im smanji kvalitet, odnosno, ako opstanu do berbe, takvi će ići u industriju. Slična sudbina može da zadesi i plodove jabuka, a takođe je ugrožena i šljiva, trešnja i višnja.

Narednih dana obavite prihranu

U narednim danima voćkama je potrebna pomoć da bi se završila deoba ćelija unutar plodova. Pomoć podrazumeva što bolju ishranu, odnosno, snabdevenost ključnim mikro i makroelementima. Tako će plodovi moći nesmetano da se formiraju i rastu, uprkos lošim vremenskim prilikama. Cvetanje je skoro kod svih voćnih vrsta završeno i sad su najosetljivije na niske temperature. Nezaštićeni plodići stradaju već na -1 stepen ispod nule.

Kako postupiti prema voćkama nakon snega i minusa?

Da bi se rod, koliko toliko održao, narednih dana trebalo bi obaviti prihranu giberelinima, aminokiselinama kao i vodotopivim đubrivima koja u sebi sadrže bor, cink i mangan. Giberelini izazivaju izduživanje ćelija i veću krupnoću ploda, kao i manju štetu od stvaranja rđaste prevlake na plodovima. Mangan aktivira enzime i omogućava rast ploda, bor je energija za klijanje polena i njegov prodor do žiga tučka, a cink stimuliše hormone rasta.

Naravno, tu su i makroelementi kao što su azot, fosfor i kalijum. Svi ovi elementi trebalo bi da se dodaju pre, tokom i odmah posle cvetanja kako bi biljka bila snabdevena, a plodovi bili dobro razvijeni, bez fizioloških poremećaja. Svi se mogu pomešati s tim što je bolje da se giberelini koriste sami.

Voćke se mogu oploditi bez oplodnje

Ukoliko niske temperature potraju, naročito duže od dva sata, dolazi do oštećenja zbog pucanja ćelijskog tkiva. Stabla koja imaju dovoljno mikro i makroelemenata lakše će se izboriti sa mrazom i imaju šansu da se plodovi formiraju bez oplodnje, što se u voćarstvu zove partenokarpija.

Voćari će moći da iskoriste rod barem za industriju

Iako će većina tih plodova biti sitnija i, ako je mraz bio jak, deformisana, voćari će moći da iskoriste rod barem za industriju. Partenokarpiji je najviše podložna kruška i zato se u njenoj proizvodnji najviše koriste giberelini, aminokiseline i ostala vodotopiva đubriva.

Postoji više vrsta giberelina, u zavisnosti od sorti, i proizvođači moraju biti oprezni da kod npr. viljamovke ne izazovu izduživanje plodova koji onda, u slučaju slabije ishrane tokom proleća i leta, neće dostići širinu potrebnu za svrstavanje u prvu klasu, kojoj pripadaju plodovi razmera 65 mm i više.

Prskati pola dana pre mrazeva

Ali, uprkos svemu, proizvođači moraju da shvate da ništa od pomenutih sredstava ne garantuje veliki prinos, naročito u slučaju jačih mrazeva koji su, nažalost, sve kasniji i jači, odnosno, duže traju. U takvim situacijama slabo šta može da pomogne ali će, ukoliko su upotrebljena navedena sredstva, ipak nešto roda ostati na stablima.

Važno je i da se prskanja obavljaju ne šest, već barem 12 časova pre mrazeva, naravno ukoliko je moguće od kiše ili snega, da bi hormoni, aminokiseline i elementi ušli u biljno tkivo. Samo stablo u dobroj kondiciji može lakše da izdrži mrazeve. 

Voćka se sama čisti u zavisnosti od raspoloživosti hranljivih materija

Ishranjena stabla imaće bolju oplodnju i veći prinos i manje štete na pokožici plodova koji ostanu. Tretmane treba ponoviti i odmah nakon mrazeva. Ako ostane ploda prvo naredno prskanje trebalo bi da bude sa kalcijumom kako bi plodovi imali jaču strukturu i bili otporniji na oštećenja.

Voćke se i same čiste

Mora se shvatiti da se ne mogu svi plodići oploditi, tj. zametnuti. Voćka se sama čisti i u zavisnosti od raspoloživosti i količine hranljivih materija, više ili manje. Ukoliko vidite manje, žućkaste plodove, sa svetlo-žutom ili svetlo-smeđom peteljkom, kao i slabo razvijenom čašicom, takvi plodovi će otpasti, tj. nisu se oplodili. Svi krupniji trebalo bi da ostanu. Ako se voćka bude dobro hranila biogenim elementima tokom proleća, onda će biti i manje junskog opadanja plodova.

I vetrovi otežavaju oplodnju

Visoke temperature pre poslednjeg zahlađenja dovele su do toga da je oplodnja bila slabija na voćnim vrstama koje su u to vreme bile u fazi punog cvetanja. Fenski efekat doveo je do isušivanja žiga tučka i potpunog odsustva oplodnje na pojedinim vrstama voća.

U takvim situacijama pomaže navodnjavanje kap po kap i prskanje atomizerom. Međutim, efekat neće biti potpun ako su udari vetra jači od 50 km/h kao što je nedavno bio slučaj.

Važan je kontinuitet u ishrani

Isto tako, trebalo bi da shvate još jedno. Voćka zahteva neprestanu pažnju koja predviđa zimsko i letnje orezivanje, kao i redovno đubrenje, bilo folijarno ili putem korena. Drugim rečima, stajnjak ili peletirana organska đubriva, kao i veštačka đubriva, daju se u zimskom periodu, a u proleće se ide opet sa veštačkim đubrivima.

NPK sa više fosfora i kalijuma, pre cvetanja, a KAN odmah posle. Pojedini ga bacaju tokom cvetanja. Tokom jula dodaju se ponovo NPK đubriva sa više fosfora i kalijuma, kroz koren i folijarno. Da bi se biljka spremila za zimu, posle berbe rade se tretmani sa više azota, ali se dodaju bor, mangan i cink, kako bi bili dostupni početkom naredne vegetacije. Azot dodat u tom periodu predstavlja pogonsko gorivo za stabla u proleće, kad počinje listanje i cvetanje. Ovo je naročito izraženo kod borovnica.

Sa ovakvom ishranom, plus tretmanima pre cvetanja, tokom i u precvetavanju, kada se koriste aminokiseline i vodotopiva đubriva, voćari mogu da računaju na dobre prinose. Ako postoji opasnost od mrazeva, dodaju se makro i mikroelementi, fitohormoni i aminokiseline, kako bi se u najvećoj mogućoj meri umanjile štete od kasnih prolećnih mrazeva.


Tagovi

Ishrana voćaka Mraz Fenski efekat Žig tučka Partenokarpija Giberelini Aminokiseline Fitohormoni


Autor

Bojan Kecman

Više [+]

Dipl.inž.poljoprivrede Bojan Kecman specijalizovan je za integralnu i organsku proizvodnju i zaštitu voća i povrća. Takođe se bavi voćarstvom, uzgaja kruške, šljive i crvenu ribizlu.