Kojim bolestima i štetočinama je šljiva sada podložna i kako je zaštititi?

Na teritoriji Knjaževca i Sokobanje šljiva se uglavnom nalazi u fazi precvetavanja kada je i pravi trenutak za zaštitu od bolesti šupljikavosti lista (Wilsonomyces carpophilus), plamenjače (Polystigma rubrum) i monilioze (Monilinia spp.), kao i štetnih insekata poput crne i žute šljivine ose (Hoplocampa minuta i Hoplocampa flava) i biljnih vaši (Hyalopterus pruni, Brachycaudus helichrysi).

Šta izaziva šupljikavost lista?

U našim agroekološkim uslovima šupljikavost lista nije ekonomski značajna bolest koštičavog voća, ali se redovno javlja svake godine u manjoj ili većoj meri. Simptomi ove bolesti ispoljavaju se na listu u vidu crvenkasto-mrkih pega koje su oivičene tamnim oreolom. Na mestu pega tkivo izumire, a delovi lista ispadaju, što dovodi do šupljikavosti. Zaraženi listovi opadaju čime se smanjuje intenzitet fotosinteze.

Na plodovima se retko uočavaju simptomi ove bolesti. Patogen prezimljava u rak ranama, pupoljcima ili lastarima, a ključni faktor za ostvarivanje infekcije je vlaga. Ako je prisustvo vlage duže, intenzitet zaraze će biti jači. U cilju sprečavanja infekcije neophodno je rezidbom ukloniti sve zaražene i polomljene grane, a prvo tretiranje bakarnim preparatima obaviti u rano proleće kako bi se smanjio infekcioni potencijal.

Sledeće tretiranje fungicidom na bazi aktivne materije kaptan ili ditianon treba izvršiti u fenofazi precvetavanja, a naredna dva u periodu od 10 do 20 dana, u zavisnosti od vremena. Ukoliko je kišovito, vreme između dva tretmana treba biti kraće.

Čime štititi od plamenjače?

Plamenjača šljive javlja se kod osetljivih sorti kao što su požegača i čačanska lepotica, dok je stenlej otporna na ovu bolest. Na osetljivim sortama simptomi se javljaju na listovima u vidu crvenih pega koje se šire i uzrokuju prevremeno opadanje. Usled pojačanog intenziteta zaraze, stabla izgledaju kao da su vatrom spaljena. Patogen prezimljava u opalom lišću i u povoljnim uslovima ostvaruje infekciju od trenutka formiranja listova do dve-tri nedelje od precvetavanja. Preporučuje se primena fungicida na bazi kaptana odmah nakon precvetavanja, posebno u kišnim godinama.

U fenofazi precvetavanja šljive i dalje je aktuelna zaštita protiv prouzrokovača bolesti monilioze, pa se tom prilikom primenjuju preparati na bazi aktivne materije tebukonazol, ciprodinil ili boskalid.

Zaštita od insekata odmah nakon precvetavanja

Kada je reč o štetnim insektima koji se suzbijaju u fazi precvetavanja, sprečavanje poleganja jaja žute i crne šljivine ose je od izuzetnog značaja za normalan razvoj ploda. Dakle, larve ovih štetočina se ubušuju u mlade plodove hraneći se košticom i unutrašnjim sadržajem ploda. Tom prilikom dolazi do prevremenog opadanja plodova, a jedna larva može da uništi više njih. Odrasli insekti se pojavljuju u proleće, tokom fenofaze cvetanja, dok larva prezimljava u zemljištu.

Proizvođačima se preporučuje da zasade ne tretiraju u fazi cvetanja zbog prisustva pčela i drugih oprašivača, već odmah nakon precvetavanja i to u kasnim popodnevnim satima. Protiv ovih štetnih insekata primenjuju se insekticidi na bazi aktivne materije deltametrin.

Biljne vaši redovne, opasne naročito za mlade voćnjake

Biljne vaši se u zasadima šljive javljaju redovno, gotovo svake godine i mogu da nanesu ozbiljne štete, naročito u mladim šljivicima. Osim što uzrokuju uvijanje vrhova mladara, hlorozu i nekrozu lišća, na plodovima se uočava medna rosa koja smanjuje njihovu tržišnu vrednost. Primenom mineralnog ulja u rano proleće značajno se smanjuje populacija biljnih vaši. Takođe, tokom vegetacionog perioda koriste se kombinovana sredstva na bazi acetamiprida i deltametrina koja uspešno suzbijaju biljne vaši, ali i šljivine ose. U te svrhe se koristi i preparat koji sadrži aktivnu materiju lambda-cihalotrin.

Prepoznajte simptome napada najčešćih štetočina i bolesti na voćkama

Preporuka proizvođačima je da uz fungicidno-insekticidni tretman u fazi precvetavanja primene i sredstva za prihranu biljaka na bazi aminokiselina i kombinaciju mineralnog trojnog NPK đubriva. To je naročito važno za prevazilaženje stresa kod biljaka nakon cvetanja, jačanja lisne mase i adekvatnog zametanja plodova.