Lešnik bi više da gaje ljudi iz grada nego iz sela

Srbija godišnje potroši oko devet miliona dolara na uvoz lešnika, uglavnom iz Turske. Međutim, poznavaoci tvrde da Srbija ima povoljne klimatske uslove za gajenje ove kulture, te je u Centru za ruralni razvoja u Kragujevcu organizovano predavanje u saradnji sa kompanijom "Ferrero'', koja je pokrenula program "Podizanja zasada leske u Srbiji''.

Cilj je, kažu u kragujevačkoj lokalnoj upravi, zainteresovati poljoprivrednike za gajenje lešnika, koji bi imali siguran otkup, a time bi i konditorska industrija bila namirena.

Više zainteresovanih iz grada

Prva karakteristika koja je pala u oči na ovom predavanju je da je među mnogobrojnim zainteresovanim uzgajivačima bilo više ljudi iz grada, nego poljoprivrednih proizvođača sa sela.

"Nisu samo poljoprivredni proizvođači došli, nego ima dosta onih koji žive u gradu, ali imaju zemlju u selima. To jeste pomalo neobično. Gradska uprava ima mere, kojima podstiče formiranje novih zasada, u koje spada i lešnik, a razmatramo da od iduće godine subvencionišemo i navodnjavanje", kaže Damjan Srejić, član Gradskog veća Kragujevca.

Za hektar pod leskom potrebno je u proseku od 5.000 do 8.000 evra ulaganja. U tu sumu uračunata je nabavka sadnica, kopanje bunara, tamo gde ga nema, i navodnjavanje parcele.

Zasad leske kao sopstveni penzioni fond

Šumadija, kažu stručnjaci, ima odgovarajuću klimu, teren i zemljište za gajenje lešnika, ali još uvek nedovoljno površina pod ovom kulturom. Budući proizvođač lešnika iz Kragujevca, Momčilo Kolak, koji radi u jednoj kragujevačkoj firmi kao ekonomista, kaže da se priprema za odlazak u penziju i razmišlja o zasadu leske kao o sopstvenom penzionom fondu.

"Prolazio sam prema Topoli i Aranđelovcu i video sam da ima mnogo lešnika, tako da sam tada rešio da ću da ih sadim. Nešto amaterski znam, ali sam počeo sa ozbiljnom edukacijom o sortimentu, načinu gajenja, visini ulaganja", kaže Kolak.

Retki iskusni ne preporučuju kalemljenje

A kada je o sortimentu reč, jedna od iskusnijih proizvođača, Radoslav Ćatić iz Masloševa, kaže da sve što je Srbija sadila u poslednji desetak, petnaestak godina bile su vodeće sorte:

"Pretpostavljam iz ranijih iskustva i potražnje konditorskog lešnika da će otkupljivači tražiti da se sadi sorta tonda gentile della lange, odnosno pijemontski lešnik, zatim tonda gentile romana i istarski dugi i okrugli. Međutim, pored ovih morate da imate i propratne sorte zbog oprašivanja. Moje iskustvo je da se ne ide na stablo da ne bi oduzimali vreme. I nemojte da sadite enis. To je američki oregonski lešnik, koji se kalemi. Kalemljenje ni u kom slučaju ne raditi, jer će do 12. godine proizvođači imati nešto od roda, a posle toga skoro ništa".

Ovaj odgajivač, jedan od retkih u Šumadiji, još dodaje da njegov lešnik neće napuštati gazdinstvo dok se ne preradi u ulje, koje koristi kozmetička industrija ili puter.

Velike potrebe za lešnikom

Peđa Cerović, generalni direktor kompanije "Agriser" u Somboru, koji je i održao predavanje napominje, da su potrebe za lešnikom velike i tvrdi da ne postoji mogućnost zasićenja tržišta.

Za hektar pod leskom potrebno je u proseku od 5.000 do 8.000 evra ulaganja

"Lešnik nije toliko raširen, kao sama proizvodnja na globalnom nivou. Jedini limitirajući faktor je što je potrebno određeno vreme da on dođe u fazu punog roda. Nakon pet godina on dolazi u prvi komercijalni rod, koji može da se plasira, a od sedme do devete godine ulazi u puni rod. Tako da je to jedan dugoročni projekat i dugoročna aktivnost, jer je prosečan period eksploatacije lešnika oko 40 godina", kaže Cerović.

Foto: Biljana Nenković