Mogu li višnje preživeti moniliju bez prskanja?

U toku je berba višanja, a voćari su nezadovoljni otkupnom cenom koja ove godine iznosi od 70 do 80 dinara za prvu klasu. Nema berača, a kupci traže kvalitet u vidu krupnijih plodova koji su čisti i neoštećeni. Najbolje je i neprskani.

Interesantan primjer nekoliko stabala višanja viđen je u jednom selu u Semberiji u susednoj Bosni i Hercegovini. Stabla stara desetak godina nikada nisu prskana, opet, donela su rod, iako na granama i plodovima ima simptoma monilije.

Prskanja su neophodna

Ova godina nije bila kao većina prethodnih kada česte aprilske i majske kiše naprave pravi haos u zasadima. Dešavalo se da cela stabla budu osušena, a zaraza se pojavljivala odmah posle cvetanja, iako su rađeni tretmani fungicidima.

Ključno pitanje je da li odsustvo prskanja fungicidima može da dovede do toga da stabla prežive moniliju? Odgovor je - ne mogu!

Na fotografijama stabala vidi se da ima plodova, ali i simptoma u vidu osušenih vrhova grančica i pojave smole.

Nakon nekog vremena doći će do sušenja celog stabla, samo je pitanje da li će se sušiti više ili manje delova krošnje. A to zavisi od kiša.

Kada ne pada mnogo kiša potrebno je manje tretmana, manje će se sušiti grančica, u suprotnom, često se dešava da se bolest pojavi, iako je bilo i više od tri tretmana koji se, inače, preporučuju u zaštiti. Reč je o prskanjima u fazama belog balona, punom cvetanju i precvetavanju.

Paziti na izbor preparata

Međutim, treba voditi računa i o izboru preparata jer neke aktivne materije nisu dovoljno efikasne protiv gljivice koja prouzrokuje sušenje, pa je potrebno obaviti konsultacije sa stručnjacima za zaštitu bilja.

Ciprodinil i difenokonazol pokazuju najbolje rezultate na nižim, odnosno, višim temperaturama, a od kontaktnih, proizvođači najviše koriste kaptan, i to posebno u precvetavanju, kada nisu visoke temperature.

Organska zaštita

Može se raditi i organska zaštita i to sredstvima na bazi sumpora, sumpora i kreča, bakra, najbolje bakar hidroksida, sode bikarbone i smeđih i zelenih algi, koje u sebi sadrže jod.

Kada se primenjuju ova sredstva poželjno je dodati i neki okvašivač, najbolje tečni sapun, da bi se sredstvo duže zadržalo. Kada se primenjuje bakar i sumpor ili sumpor i kreč, potrebne su manje doze u punom cvetanju da ne bi došlo do paleži. Od 0,3 do 1% doze ne bi trebalo da dovedu do paleži. Naravno, tu je i domaće nekuvano mleko kombinovano sa sodom bikarbonom.

Bolest se manifestuje i na plodovima tako što dolazi do pojave mumificiranih plodova koji, kao i kod trešnje, šire zarazu kontaktom na zdrave plodove.

Ako je pred zrenje vreme kišovito u više navrata, bilo bi dobro da se obave tretmani sodom ili mlekom i sodom, da se ublaži širenje patogena jer fungicidi nemaju kratku karencu.

Preti da uništi višnjike širom Srbije: Evo kako uništiti žilogriza

Dakle, rešenje da se stabla ne tretiraju protiv monilije sigurno će dovesti do sušenja, pitanje je vremena, a ako im se malo pomogne, organskim preparatima, znaće to da cene, preživeće bolest i donosiće plodove.