Preti da uništi višnjike širom Srbije: Evo kako uništiti žilogriza

Berba višnje na teritoriji naše zemlje je nedavno počela, a poljoprivrednim proizvođačima pored niske otkupne cene, glavobolju zadaju i štetočine koje smanjuju prinos i kvalitet ove značajne koštičave vrste.

Jedna od najopasnijih i najvažnijih štetočina višnje poslednjih godina je žilogriz (Capnodis tenebrionis), čije je suzbijanje tokom vegetacionog perioda otežano iz više razloga. Klimatske promene, dug sušni period, kao i dosta napuštenih zasada pomenute koštičave voćne vrste, doprinelo je povećanju brojnosti i šteta koje uzrokuje ovaj insekt.

Žilogriz već hara u zasadima višanja - potreban dodatan oprez

Prethodno leto je obeleženo ne samo sušom, već i ekstremno visokim temperaturama što je pogodovalo razvoju i širenju žilogriza na svim područjima naše zemlje. Nedostatak efikasnih, registrovanih hemijskih sredstava, takođe predstavlja problem u proizvodnji kvalitetne višnje. Između ostalog, ova mediteranska štetočina napada i druge voćne vrste, trešnje, šljive, breskve, kajsije, bademe, ali u manjoj meri.

Životni ciklus insekta od šest do 18 meseci

Savetodavac za zaštitu bilja, Živorad Jovanović iz PSSS Knjaževac ističe da najveću štetu prave larve koje se ubušuju u zoni korenovog vrata i korena pri čemu kasnije dolazi do propadanja i sušenja celih stabala.

"U voćnjacima u kojima je žilogriz prisutan, nalaze se svi razvojni stadijumi istovremeno. To poprilično otežava suzbijanje", navodi Jovanović.

Kako dalje napominje, na proleće se aktivira imago koji se hrani mladim grančicama, dok ženka kasnije polaže jaja u zemljište. Brzina piljenja larvi zavisi od toga da li je zemljište vlažno ili suvo.

"Ukoliko je zemljište vlažno, piljenje je otežano, u suprotnom se larve žilogriza ispile u periodu između 10 i 20 dana od polaganja jaja. Vlažnost zemljišta može izazvati čak i njihovu smrt pre nego što stignu da se ubuše u koren", navodi savetodavac i dodaje da jedan životni ciklus ove štetočine traje od šest do 18 meseci.

Prekid kretanja sokova u biljci usled ishrane larvi na korenu i korenovom vratu uzorkuje sušenje stabala, a ukoliko se ne odreaguje na vreme, šteta vremenom može biti stopostotna.

Redovno navodnjavanje - jedna od preventivnih mera

U ovom slučaju, preventivne mere su efikasnija opcija u sprečavanju napada žilogriza i mogućih pojava šteta u voćnjaku.

"Preventivne i mehaničke mere podrazumevaju uklanjanje i uništavanje napadnutih stabala zajedno sa korenom, zatim i sakupljanje odraslih jedinki tokom proleća i leta, rano ujutru kada je njihova aktivnost znatno smanjena“, pojašnjava naš sagovornik.

Redovnim navodnjavanjem i vlaženjem zemljišta, dodaje on, smanjuje se brojnost larvi, dok se plitkom obradom zemljišta tokom leta one uništavaju. Takođe je važno da se prilikom podizanja novih zasada koštičavog voća izbegavaju parcele na kojima je prethodno bio neki zapušten voćnjak.

Insekticidi i biološki preparati

Hemijsko suzbijanje ove štetočine podrazumeva upotrebu insekticida iz grupe piretroida i nekih sistemičnih sredstava na bazi aktivne materije acetamiprid. Kod nas još uvek nema registrovanih preparata protiv žilogriza.

"Osnovni cilj je uništiti odrasle insekte pre nego što polože jaja, dok se za uništavanje larvi primenjuju zemljišni preparati koji mogu delovati samo na tek ispiljene larve koje se nalaze na površini“, naglašava Jovanović.

Kako zaštititi voće od žilogriza?!

Od bioloških preparata, kaže on, koristi se sredstvo na bazi gljive Beauveria bassiana koja uništava jaja i larve.

Ipak, samo hemijsko tretiranje voćnjaka neće dati pozitivne rezultate, ukoliko se ne ispoštuju i druge agrotehničke mere, jer su životni ciklus žilogriza, kao i način života izuzetno specifični.

"Suzbijanje žilogriza predstavlja ozbiljan poduhvat i podrazumeva kombinaciju svih pomenutih mera kako bi se sprečilo dalje širenje štetočine, ali i krčenje zasada", zaključuje naš sagovornik.