Mraz i grad naneli velike štete, kakve su prognoze evropskog roda jabuka i krušaka?

Rezultati procene roda za zemlje Evropske unije, ali i izvan EU-27, kao i cele severne hemisfere, pregled protekle sezone, stanja zaliha kako jabuka i krušaka u hladnjačama tako i voćnih koncentrata bile su teme 46. Prognosfruit konferencije, druge za redom onlajn, održane 5. avgusta ove godine. 

Učestvovalo je preko 160 članova sa dva panela na kojima su predstavljali situaciju u pojedinim zemljama poput Poljske, Italije, Holandije, Rusije, Kine…

Izvešteno je kako se procenjuje rast ukupnih površina pod jabukama u Evropi, kojih je 473.000 ha. Ako bismo na toj površini rasporedili očekivani rod ove godine od gotovo 12 miliona tona, dobili bismo prosek od oko 25 t/ha.

Od mraza i grada do vreline

Prikazan je i pregled područja oštećenih prolećnim mrazem koji je ove godine zahvatio celi Balkan, ali najviše Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Sloveniju, zatim veći deo Mađarske, Grčku, deo Italije i Francusku. S time povezano u celoj Evropi je zabeleženo hladno proleće, tako da je to u većem delu rezultiralo trenutno plodovima relativno malog kalibra te kašnjenje berbe za sedam do 10 dana. Konkretno, Nemačka neće krenuti u berbu gale pre 5. septembra.

Drugi značajni klimatološki fenomen su talasi vrućine kojima je bila najviše zahvaćena severna Italija, Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, kao i Mađarska.

U Poljskoj je bilo dosta problema sa gradom, te očekuju da će oko 65 odsto njihovih jabuka završiti u industriji. Što se tiče ove zemlje potrebno je spomenuti problem sa kvalitetom podataka. Prognosfruit barata sa količinom od 4,17 miliona tona dok je poljski Zavod za statistiku poslao podatak o 3,6 miliona tona, tako da nad podatkom o njihovom rodu ovog voća stoji veliki upitnik. Čini se da Poljaci između sebe nisu najbolje koordinisani.

Najveći rast beleži Poljska

Spomenuti prinos jabuka od oko 12 miliona tona je za 10 odsto viši nego lani, pa dva odsto viši u odnosu na trogodišnji prosek, i ukupno peti najveći unazad 12 godina. Najveći rast u odnosu na prošlu godinu beleži Poljska sa rastom od 760.000 t ili 22 odsto u odnosu na lani. U postocima su najviše rasle Mađarska (49%), Španija (28%). Najveći pad očekuje Slovenija (-59%), Litvanija (-47%) i Grčka (-28%).

Od sorti najveći rast beleže jonagold (34%), ligol (33%), boskup (26%), gloster (24%), pinova (14%), a pad džonatan (-21%), greni smit (-18%), koks (-18%) i pink lejdi (-12%).

Što se organske proizvodnje tiče tu se očekuje lagani rast, te se ove godine očekuje da udeo ove jabuke u ukupnoj proizvodnji bude šest odsto ili 605.650 tona, u odnosu na pet odsto unazad tri godine. Italija izvozi oko 50 odsto svoje proizvodnje, Francuska je potencijalni uvoznik eko jabuke (20-30%), a u Nemačkoj rast površina pod ovom proizvodnjom raste skladno sa potražnjom. Na niovu Evrope udeo organske jabuke u potrošnji je oko pet odsto i tek lagano raste, stoga treba biti oprezan sa prelazima na eko poljopivredu.

Prvenstveno zbog negativnih klimatoloških uticaja ove godine, očekuje se da od ukupne količine ubranih plodova, oko 37 odsto bude namenjeno za preradu, u odnosu na 31 odsto 2020., 29 odsto 2019., 36 odsto 2018. te 29 odsto 2017. Zbog toga se očekuje da jabuke za prodaju u svežoj potrošnji bude oko 7,3 miliona tona, u odnosu na sedam lani, 7,3 miliona tona 2019., 10,1 godine 2018., 6,1 miliona tona 2017., te 7,8 pre pet godina, što je količina koja bi trebalo da omogući da se sa jabukom ove godine napravi solidan posao. 

Gala sve zastupljenija

Ako analiziramo sortiment, gala zauzima sve veći udeo, i zato će biti potreban vrlo aktivan start u prodaji ove godine. Svuda se očekuju gale sitnijeg kalibra iz poznatih razloga kao i kašnjenje početka berbe. Jonagolda će na evropskom nivou biti oko devet odsto više, dobrog je kvaliteta i biće ga potrebno brzo prodavati zbog očekivane velike berbe gale i elstara.

Inače, prošla sezona je krenula jako dobro i sa visokim cenama, dobro izbalansiranom ponudom i potražnjom, ali u drugom delu sezone je prodaja prošla ispod očekivanja, tako da su zalihe jabuka u EU-27 prvog septembra bile 439.000 tona što je veća zaliha u odnosu na isto vreme 2020, ali manja u odnosu na 2019. U jesen 2020 je cena u južnom Tirolu za Galu 70-75 mm bila 0,65-0,70 EUR na ukupnom rodu sveže konzumne jabuke od sedam miliona tona, a ove godine s obzirom na procenjenu količinu 7,3 miliona tona se očekuje da bi Gala mogla da drži cenu na 0,60-0,65 EUR što je dosta dobra perspektiva i za naše voćare u smislu kako se postaviti u prodaji.

Što se industrijske jabuke tiče, očekuje se oko 4,7 miliona tona jabuke za preradu, ali stanje zaliha koncentrata je jako nisko, tako da se ove godine očekuje solidna cena. Da se podsetimo, cena proteklih godina je bila: 0,11-0,12 EUR (2020.), 0,12-0,145 EUR (2019.), 0,035-0,055 EUR (2018.), 0,18-0,23 EUR (2017.), 0,05-0,06 EUR (2016.). Ove godine se procenjuje da bi cena industrijske jabuke mogla biti između 0,11 i 0,13 EUR, što bi moglo biti zadovoljavajuće. 

Srbija očekuje skoro 540.000 tona

Dugoročno je očekivano kako jabuka iz dalekih zemalja (Kina, SAD, zemlje južne hemisfere) biti sve manje konkurentne zbog velikog rasta cena transporta. To je obećavajući podatak s obzirom da je Kina dugo vremena smatrana pretnjom evropskoj proizvodnji ovog voća. Ta zemlja ove godine očekuje 44,9 miliona tona, ali i dalje može biti donekle smatrana konkurencijom na tržištu jabučnog koncentrata. Od dalekih zemalja mogu nam biti još zanimljive SAD sa očekivanom proizvodnjom od 44 miliona tona, ali oni su uglavnom prilično zatvoreno tržište, pa Indija s očekivanih 2,65 miliona tona, koja i dalje predstavlja potencijalno tržište za evropske jabuke.

Od zanimljivih proizvodnji Turska očekuje oko četiri miliona tona, Rusija 1,4 mil. t (+17%), Ukrajina (+16%), Srbija 539 hiljada tona (+7%).

U svakom slučaju, glavna poruka konferencije svima je kako će biti potrebno od početka sezone, odmah od berbe krenuti u aktivnu prodaju, kako bi sezona bila uspešna. Znači, nema čekanja boljih vremena, nego je potrebno odmah agresivno krenuti u prodaju i uspostaviti dobru potrošnju.

Rod kruške najniži u poslednjih 30 godina

Što se tiče kruške, zbog istih klimatoloških poteškoća, očekuje se dugogodišnji najniži rod, najniži unazad 30 godina! Na registrovanih 108.000 ha krušaka u EZ-27 očekuje se rod od 108,83 hiljada tona, ili prosečno 14,85 t/ha. U odnosu na prošlu godinu, to je pad od čak 28 odsto, te u odnosu na trogodišnji prosek visokih 27 odsto.

Pad od čak 65 odsto u odnosu na lani beleži Italija, te će umesto lanjskih 611 hiljada tona ubrati tek mršavih 213. Francuska beleži pad od -57, Slovenija -67, Grčka -75, te Belgija -25 odsto. Od značajnih zemalja tek Portugal beleži rast od 36 odsto. Od sorti najveći pad beleži očekivano abate fetel, na nivou Evrope od čak -73 odsto u odnosu na lani, viljamovka od -51 odsto te konferens od "samo" -18 odsto, ali će ga nedostajati velikih 179 hiljada tona ove godine.

Evropa gotovo da neće imati kruške za izvoz, samo za domaće potrebe. Zanimljivo je kako konferens u Nemačkoj sve više zauzima tržište na štetu abate fetela. Da li je to tendencija na nivou celog kontinenta, treba videti.

Takođe se dosta očekuje od novih sorti, prvenstveno od ksenije koje ove godine očekuju oko 15.000 tona, te bi ta količina do 2025. trebalo da raste do 26.000 tona. Tu su i sorte Celina/QTee, Cipuna/Migo, Sweet Sansation…, očekuje se kako će one značajno menjati sliku ponude krušaka Evrope u narednom periodu. 

Značaj konferencije Prognosfruit je sve veći jer se tako proizvođači jabuka i krušaka mogu ispravno postaviti u prodaji i tako smanjiti rizike.