Nepravilna upotreba pesticida uništava pčele, a opasna je i za ljubitelje meda?

Odgovorne za oprašivanje skoro 90 odsto biljaka, pčele su dominantni i najvažniji oprašivači kako gajenih tako i korovskih vrsta, dok ostatak čine drugi insekti: bumbari i leptiri.

Prenoseći polen između cvetova, svojom aktivnošću, direktno utiču na povećanje prinosa i kvaliteta plodova. Osim toga, uloga pčela je značajna po pitanju očuvanja biodiverziteta i održavanja ravnoteže u prirodi. Da nije njih, poljoprivredna proizvodnja ne bi bila održiva što bi se negativno odrazilo na stabilnost prehrambene industrije. Međutim, najveća opasnost za pčele je zapravo čovekova aktivnost i primena hemijskih sredstava koji mogu da naruše njihov poredak.

S obzirom na to da je upotreba insekticida koji su opasni po život pčela zakonom zabranjena kada su gajene biljke u fazi cvetanja, ima onih koji, bez obzira na posledice, to ne poštuju. U tom slučaju dolazi do pomora najvažnijih oprašivača, čime se uništava mogućnost oplodnje, što direktno utiče na smanjenje prinosa.

Trenutno se sprovodi zaštita od monilije

Prema rečima savetodavca za zaštitu bilja Nikole Milenkovića iz PSSS Kuršumlija, na teritoriji Topličkog okruga, u zavisnosti od lokaliteta, većina zasada višnje se nalazi u fazi punog cvetanja, dok je šljiva uglavnom u fazi precvetavanja.

"U zasadima većine koštičavih voćnih vrsta, naročito u zasadima višnje, trešnje i šljive, trenutno je aktuelna zaštita protiv prouzrokovača bolesti monilioze. Ovo gljivično oboljenje uzorkuje sušenje cvetova, grančica kao i trulež plodova, a pogoduju joj visoka relativna vlaga i kiša u periodu cvetanja", kaže Milenković za Agroklub.

Preporuka poljoprivrednim proizvođačima je svakako primena registrovanih fungicida protiv pomenute bolesti, ali ne i primena insekticida u fenofazi cvetanja.

"Insekticidi su izuzetno toksični za pčele, ali i za druge oprašivače. Posebno se izdvajaju neonikotinoidi, piretroidi i organofosfati koji izazivaju trovanje i smrt pčela, čak i pri malim dozama."

Od nektara do meda

Kako dodaje, insekticidi iz pomenutih grupa negativno utiču na nervni sistem pčela, orijentaciju, imunitet i pamćenje, što na kraju dovodi do potpunog propadanja pčelinjeg društva. Međutim, osim gubitka pčela postoji još jedan ozbiljan problem.

Sve što niste znali o oprašivanju i oplodnji cvetova voća - ovde je

"Ukoliko biljke sadrže ostatke pesticida, a pčele sakupljajući nektar unesu kontaminirani nektar i polen u košnicu, velika je šansa da se tom prilikom pesticidi nakupe u medu, vosku i ostalim pčelinjim proizvodima", pojašnjava savetodavac i dodaje da su naročito štetni neonikotionoidi koji mogu biti prisutni u zemljištu i vodi duži vremenski period, što ih čini opasnijim po pčele.

Postavljanje pčelinjaka na bezbednu udaljenost od poljoprivrednih površina koje se tretiraju hemijskim sredstvima svakako može smanjiti mogućnost izloženosti pčela otrovnim pesticidima.

"Poljoprivredni proizvođači moraju imati svest o tome koliko su pčele važne ne samo za oprašivanje biljaka, već i za čitav ekosistem."

Nek i pčelar i voćar obrati pažnju

Iako nisu sva hemijska sredstva toksična za pčele, proizvođačima se ipak savetuje da izbegavaju tretiranje voćnjaka u periodu od 10 do 17 časova, jer tada pčele sakupljaju nektar i polen.

"Voćar je u obavezi da obavesti pčelare najmanje 48 sati pre planiranog tretiranja zasada. Obaveštenje važi za sve pčelinjake koji se nalaze u radijusu od najmanje pet kilometara od tretirane površine", podseća Milenković.

Kako zaključuje na kraju razgovora, ukoliko je proizvođač na vreme obavestio pčelara, a on nije preduzeo određene mere kako bi zaštitio pčele, gubi pravo na nadoknadu troškova, ako dođe do njihovog trovanja. Međutim, ukoliko nema obaveštenja, voćar snosi potpunu odgovornost i dužan je da plati naknadu štete.