Niska cena jagoda zahteva smanjenje troškova na minimum

Ove godine smo uživali u slasti i ukusu jagoda. Nama potrošačima, čak je i cena odgovarala. Brzo se spustila na 100-150 dinara za kilogram. Svaka druga tezga na pijacama ih je imala, izbor je bio veliki, pa su mnogi od nas mogli da ih priušte. Ali, da li je i iz ugla poljoprivrednih proizvođača ova godina bila uspešna? Kako ocenjuju ovu godinu u pogledu roda - šta im je pogodovalo, a šta nije? Da li su zadovoljni kvalitetom jagoda koje su se pojavile na tržištu, i na kraju, cenom?

Specifična godina za proizvođače jagoda

Predsednik mladog udruženja poljoprivrednih proizvođača Srpska jagoda Nenad Stevanović, iz Vrbovca kod Smedereva kaže za Agroklub da je ova godina bila specifična po pitanju mnogo toga, počev od velikog kolebanja vremenskih uslova, pa sve do formiranja cene.

"Na početku proleća, pri kretanju vegetacije, iznenadio nas je sneg, koji je uzeo svoj danak na prvim plodovima, tako da se kod većine proizvođača pojavila nepravilna oplodnja prvog zameta, čak kod nekih i izostanak prvih plodova. Nakon toga nastupio je dug sunčani period, koji je imao za posledicu ubrzano i prerano sazrevanje plodova. Visoke temperature, neprimerene za taj period godine, dovele su do toga da prvi zreli plodovi nemaju odgovarajuću krupnoću, iako su bili najkrupniji tokom cele berbe", objašnjava Stevanović.

Mehanizam prezasićenosti tržišta

Prema njegovim rečima,  kod nekih ranih sorti to se odrazilo i na drugi zamet, koji je po količini prinosa najveći. Kada na sve to dodamo da su hladnjače koje se bave otkupom zakasnile, baš zbog ranijeg sazrevanja, nastao je problem sa prezrevanjem jagode koja više nije mogla da ide za izvoz, već samo na domaće tržište, što se direktno odrazilo na nagli pad cene, jer je nastalo "zakrčenje", na tržištu.

"Da li je to urađeno sa nekom namerom da bi se kasnije oborila otkupna cena koja je bila dosta niža nego prošle godine, ostaje nam na razmišljanje, ali sve ukazuje na to da je jagoda stavljena pod kontrolu izvoza, kao i malina, i to pod kontrolom nekoga ko ima uticaja na tržište. Novim zakonom o izvozu i ograničavanje izvoza samo na hladnjače velikog kapaciteta napravio se monopol, kao i stroga kontrola cene i zdrave konkurencije", objašnjava Stevanović i izražava bojazan da iza svega stoji prećutna saglasnost države: "Mnogo manje hladnjače su prošle godine izvozile više nego one sa velikim kapacitetom, što je još jedan od dokaza da se konkurencija ruši i ide na monopol".

Udruživanjem do boljeg plasmana

Nenad tvrdi da su proizvođači ovog jagodočastog voća prepoznali da jedino udruživanjem mogu da zaštite svoje interese, ali i da dodatno razmenjuju iskustva i znanje. Zato su u februaru ove godine formirali udruženje.

"Mi smo mlado udruženje i naši osnivači su veoma ozbiljni dugogodišnji iskusni proizvođači. Čak imamo i stručno lice, zaštitara, koji je jedan od osnivača. Naš primarni cilj je edukacija novih, kao i postojećih jagodara. Moramo da podignemo svest kako se savremeno gaji jagoda. Edukacija u smislu prihrane i zaštite kao i celokupnog procesa od sadnje, održavanja zasada, branja pa i plasiranje robe", rekao je on.

Neophodno smanjiti troškove na minimum

Objašnjava da, kada već ne mogu značajnije da utiču na cenu jagode, bar se zalažu da se ulaganja i održavanje svedu na minimum. Nastupaju kao celina i sklapaju ugovore sa firmama, kako bi na količinu mogli da ostvare dosta niže cene pri nabavci svega sto je potrebno u jagodarstvu.

"Iako smo veoma mlado udruženje, postigli smo dosta. Sklopili smo ugovore sa svim vodećim firmama u zemlji i obezbedili svojim članovima da uz pomoć članskih kartica na uvid ostvare popuste prilikom nabavke. Funkcionišemo po principu članarine, koja je simbolična - 1.000 dinara na godišnjem nivou, kako bismo sa tim novcem mogli da pokrijemo troškove vođenja knjiga i izrade završnog računa", kaže Stevanović.

Moguća zadruga u budućnosti

Udruženje je trenutno u potrazi za investitorom odnosno sponzorom, koji bi uložio sredstva u izgradnju hladnjače velikog kapaciteta kako bi direktno mogli da plasiraju svoj proizvod bez posrednika. Udruženje broji 40 članova iz cele Srbije. Osnivači pokušavaju da ga uzdignu na nacionalni nivo, kako bi postali prepoznatljivi u zemlji, a kasnije bi možda izvršili preregistraciju i osnovali zadrugu.

Puno početnika, pad kvalitetne ponude

Poslednjih nekoliko godina, dobra cena jagode dovela je do masovnog podizanja zasada. Tako se dogodilo da se na tržištu pojave i oni koji žele da se sa malim zasadima obogate preko noći, pa plasiraju loš kvalitet jagode.

"U praksi je to sasvim drugačija priča i jagodarstvo zahteva određeno predznanje, uostalom kao i svaka delatnost. Takođe, potrebno je mnogo ručnog rada, što nije slučaj sa ostalim voćnim kulturama u toj meri. Kod jagode je 80% ručnog rada i zahteva dosta radne snage, tako da bih početnicima savetovao da pre ulaska u ovaj posao steknu neka osnovna predznanja o jagodarstvu da ne bi mučili sebe i zemlju. Od jagode može lepo da se živi uz veoma ozbiljan rad i mnogo odricanja", kaže Stevanović.