Niža cena borovnice - rešenje u stalnim kupcima?

Zasad borovnice Slađana Jovanovića iz sela Gornja Trnica, u Opštini Trgovište, star skoro 20 godina je i ove godine otežao od roda. Berbu na 950 žbunova zasađenih u zemlji počeo je početkom ovog meseca, a potom stao jer su biljke zbog hladnih noći usporile zrenje. Ovo i ne treba da čudi s obzirom da se dnevna temperatura sa 30^oC noću spušta na samo 10^oC stepeni.

Pala cena

Ubranu borovnicu je odmah posle branja isporučio dugogodišnjim kupcima po ceni od 700 do 800 dinara za kilogram. Kaže da je prodajna cena ovog voća ove sezone manja u odnosu na prošlogodišnju kada se kilogram prodavao po ceni i od 1.000 dinara i da se to redovno dešava usled povećane ponude.

"Tada su proizvođači borovnicu hladnjačarima prodavali po ceni od sedam do osam evra po kilogramu. Ove je pala na pet, do šest evra, a kako čujem sada ide i do 4,3 evra po kilogramu", priča Slađan ističući da je ovo voće berzanska roba u čiju cenu se mnogi ugrade tokom njenog formiranja, osim poljoprivrednika koji stalno gledaju u nebo.

Njemu je ova proizodna sezona i te kako bila naklonjena s obzirom da su sve tri sorte borovnice blu krop, djuk i darov koje uzgaja u svom zasadu i ove godine ponele ujednačen rod tako da očekuje prinos od oko 3,5 tone kvalitetnog ploda. Najveći broj žbunova, njih oko 700, čine borovnice sorte blu krop bogate gustim grančicama, punih zelenog lišća ispod kojih se kriju krupni, čvrsti i ukusni plodovi. Preostali pripadaju djuku i darovu. Djuk stiže za berbu među prvim borovnicama. Bere se odmah po sazrevanju kako plodovi ne bi izgubili na ukusu. Darov spada u red otpornijih sorti, rađa čvrste bobice koji su nešto veći od prosečnih.

Freziranje, oštra rezidba i navodnjavanje i posle berbe

Do kvalitetnog prinosa naš sagovornik između ostalog dolazi i redovnim navodnjavanjem koje ne prekida čak i kada završi berbu. Poslednjih godina, međutim, zbog suše ima manjak vode u svojim sistemima za navodnjavanje. Zbog toga je odlučio da sam iskopa novi bunar. Već je došao do sedmog metra. Na jesen borovnice obavezno svake druge, odnosno treće godine, đubri borovim iglicama i piljevinom.

Prolećne radove bukvalno otvara freziranjem zasada. Tamo gde ne može da priđe mašina zbog brdovitog terena zasad okopava motikom, a kada eliminiše travu nastavlja sa đubrenjem veštačkim đubrivom.

"U proleće sa suprugom obavljamo orezivanje borovnice. Uglavnom radimo oštru rezidbu. Posle toga dobijamo obnovljene žbunove koji počinju da rađaju u drugoj godini", tvrdi Slađan.

Borba sa štetočinama

S obzirom da se njegov zasad nalazi na nadmorskoj visini od 960 metara proteklih godina nije imao potrebu za upotrebu zaštitnih sredstava. Međutim, blage zime su učinile svoje tako da je na nekim borovnicama već primetio pojavu štitastih vaši, tako da će i on morati ubuduće nastali problem da rešava na ovaj način.

Dok nije postavio protivgradnu mrežu iznad svog zasada on je imao mnogo problema i sa pticama koje su mu tamanile zrele plodove u vreme berbe. Prvo je prekrio jednu polovinu zasada, a drugu ostavio da pokrije kada bude imao sredstava za to. Otuda u naredne tri godine nije uspeo da obere ni zrno zrelog ploda.

"Samo su jedne godine ptice zakasnile tri dana zbog toga što su na drugom mestu imale neki izvor hrane. Mi smo taj rod skinuli, ali su one pokupile ostatak", ističe Slađan.

Pauze između berbi naš domaćin obavezno iskoristi za kontakt sa svojim kupcima iz zemlje i inostranstva kako bi znali kada mogu da dobiju ovo voće. Najveći deo plasira u zemlji na teritoriji Vojvodine, a drugi deo šalje kupcima u Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji.

Isplati li se uzgoj borovnice? Filipovići zadovoljni sezonom, izvoze u Holandiju

Tada obično sa ljudima koji mu pomažu u berbi dogovara novu. Niko od njih kod njega ne radi za novac već svima vraća dug tako što im pomaže da oberu njihove zasade.