Pegavost lista višnje i trešnje: Koliko tretmana sprovesti pre berbe?

Pegavost lista višnje i trešnje proširila se u Evropi 50-ih godina prošlog veka i od tada izaziva značajne privredne štete u proizvodnim zasadima ovog voća, kao i u rasadničarskoj proizvodnji, navodi mr.sc. Željkica Oštrkapa-Međurečan iz Uprave za stručnu podršku razvoju poljoprivrede u susednoj Hrvatskoj.

Piše kako u toplim i kišnim godinama povoljnim za širenje bolesti već krajem jula i početkom avgusta dolazi do potpune defolijacije napadnutih stabala.

Kako izgleda pegavost lista

Uzročnik bolesti je gljivica Blumeriella jaapii koja najčešće napada list, a ređe peteljku lista ili ploda, plod te ovogodišnje izbojke i tanje grančice. "Krajem maja i u junu se na licu lista razvijaju sitne crveno-ljubičaste pege, a na naličju lista se na mestu pege razvija svetla naslaga acervula sa letnjim konidijama. Pege se prvo pojavljuju uz ivicu lista, a kasnije se šire prema sredini", opisuje ona.

Napad trešnjine muve uskoro sledi: Nema spasa kada se pojavi crna mrlja, lečite rano

Kaže da kada se na jednom listu nalazi veliki broj pega on poprimi crvenkastožutu boju i otpadne. Na peteljkama plodova i listova javljaju se duguljaste lezije, a na plodu nekrotične pege s prljavobelom prevlakom. Na kori mladica nastaju male pukotine unutar kojih su tokom vlažnog vremena vidljive prljavo bele naslage konidija.

List starenjem postaje osetljiviji

Oštrkapa-Međurečan naglašava kako gljiva prezimljava u otpalom lišću i na granama. Na zaraženom lišću se tokom zime formira stroma u kojoj nastaju acervule i apotecije. U apotecijima se u rano proleće formiraju askospore, a u acervulama konidije. Primarne infekcije se, zavisno od klimatskih prilika, ostvaruju askosporama i konidijama tokom aprila i maja. Sekundarno širenje bolesti počinje nakon pojave simptoma, a omogućavaju ga letnje konidije tokom letjnih meseci.

"Smatra se da su u našim uslovina apotecije zrele sredinom aprila, a masovni let askospora odgovornih za primarne infekcije obično je sredinom maja. Infekcija se obavlja kroz stome, a da bi do nje došlo potreban je, zavisno od temperature, određen broj sati vlaženja", ističe dodajući da intenzitet zaraze, osim od klimatskih prilika, zavisi i od aktivnosti stome, pa tako list starenjem postaje sve osetljiviji.

"Period inkubacije zavisi od temperature i traje od 5 do 15 dana", otkriva savetodavac.

Bolji rezultati sa dve zaštite pre berbe

Opisuje kako se ranije smatralo da je za efikasnu zaštitu od pegavosti lista dovoljno sprovesti jedno prskanje pre berbe (vodeći računa o karenci fungicida) i dva prskanja nakon berbe, ali danas se mnogo bolji rezultati postižu sa barem dve usmerene zaštite protiv uzročnika pegavosti lista pre berbe. Na taj način voćnjaci u avgustu zadrže mnogo više lisne mase.

"Prevremena defolijacija negativno utiče na voćku, loša je diferencijacija cvetnih pupoljaka, dolazi do retrovegetacije i slabog dozrevanja drveta, a ponavlja li se defolijacija nekoliko godina uzastopno, može doći i do sušenja stabala", upozorava ona pojasnivši kako rokove zaštite fungicidima treba odrediti na osnovu vremenskih uslova i ostvarenih infekcija koje zavise od srednje dnevne temperature i broja sati vlaženja lista.

"Sigurniju zaštitu daje preventivna primena fungicida, ali fungicidi na bazi dodina u kišnim uslovima mogu se primeniti i kurativno nakon ostvarene infekcije", zaključuje ona.

Tablica 1. Fungicidi dozvoljeni za suzbijanje pegavosti lista višnje i trešnje u 2026. godini

Važno je napomenuti da su jako bitne preventivne mere koje smo trebali da obavimo još u jesen, a to je sakupljanje i uništavanje opalog lišća.