Pepelnica breskve: Širenju zaraze doprinose i nove sorte?

Pepelnica breskve (prouzrokovač Sphaerotheca pannosa. Lev.) predstavlja jednu od značajnijih bolesti breskve. Širenju zaraze doprinose i neke nove sorte, među kojima ima i veoma osetljivih. Parazit je prisutan u svim krajevima naše zemlje, a javlja se u većem ili manjem intezitetu zavisno od klimatskih prilika i osetljivosti sorata. Štete mogu biti velike na plodovima, a naročito na plodovima nektarina koje su osetljivije. Prevremeno opadanje lišća zbog ove bolesti izaziva nedovoljno zdrvenjavanje mladara, koji lako izmrznu tokom zime.

Manifestovanje bolesti

Bolest se ispoljava najpre na vrhovima mladara. Na listovima, izbojcima i katkada plodovima izbijaju belkaste prevlake, koje se brzo šire. Suše se listovi i izbojci, plodovi trunu. Zaraza ponekad može biti takva da je sve lišće na mladarima pokriveno prljavo belom prevlakom. Zato je ono sitno i deformisano. Inficirani cvetovi se brzo suše i izumiru. Parazit se najlakše uočava na sortama sa crvenim lišćem.

Štetnost se naročito ogleda u sledećem: Micelija patogena prekriva list, koji se savija usled velikog napada i opada. Plod je osetljiv kod sorata breskve sa dlačicama, ali u poslednje vreme nektarine više stradaju. Najveća osetljivost ploda je odmah nakon zametanja, te micelija zauzima veliku površinu ploda, kada može dovesti i do njegovog otpadanja. U kasnijim fazama razvoja, postaje otporniji.

Kako se razvija?

Prezimljavanje ovog patogena je u zaraženim pupoljcima u vidu micelije. U proleće sa kretanjem vegetacije gljiva (micelija) prati rast listova i inficira ih. Tačnije, kretanjem vegetacije micelija gljive se aktivira i stvara veliki broj spora (konidija). U toku daljeg perioda zaraza se obnavlja pomoću konidija, odnosno spora.

Gljiva pepelnice parazitira osim breskve, badem i kajsiju.

Izveštajna služba treba da registruje pojavu zaraze pepelnicom breskve. Potom da se utvrdi intezitet pojave i moguće štete od ovog patogena.

Načini suzbijanja 

U manjim voćnjacima orezivati zaražene mladare još u toku vegetacije. Zimi osušene i smežurane mladare orezati. Gde se pepelnica redovno javlja prskati preventivno. U tom slučaju prska se iza cvetanja, sa ponavljanjem kada su mladari dugi 10 - 15 cm. Ako se bolest ipak pojavi nastavlja se sa prskanjem svakih 10 - 14 dana, dok se širenje bolesti ne zaustavi. U najčešćim slučajevima dovoljna su dva do tri hemijska tretmana po pojavi bolesti.

Preparati: Preporučuje se proizvođačima tretmani breskve za suzbijanje pepelnice nekim od sledećih preparata:

• a.m. dinokap, u koncentraciji 0,04 - 0,05 % ili
• a.m. elementarni sumpor u koncentraciji 0,35 - 0,4 % ili
• a.m. bupirimat 0,1 % ili
• a.m. izopirazam + difenokonazol 0,1 % ili
• a.m. tebukonazol 0,75 l/ha.