Plan za zaštitu šljive

Prevencija je uvek rešenje za sprečavanje pojave bolesti, a ona se odnosi na: pravilan izbor parcela, od čega zapravo i zavisi budućnost zasada, potom zdrav sadni materijal, izbor sortimenta, kao i izolacioni prostor, uništavanje starih zasada kao izvora zaraze i uništavanje korova. Međutim, kada dođe do oboljevanja voćke, važno je poštovati plan i program zaštite:

Tabela: Dušan Stojanović

Plamenjača šljive

Jedna od najčešćih bolesti je plamenjača šljive - Polystigma rubrum. Simptomi se javljaju na listu. U početku su to pege žućkaste boje, koje kasnije postaju crveno - narandžaste. Na tom mestu tkivo je zadebljalo, a na licu se vidi ispupčenje. Zaraženi listovi se tokom leta suše, a potom i opadaju. Gljiva se tu zadržava, pa u proleće može da zarazi mlado lišće. Plamenjača se suzbija spaljivanjem lišća i fungicidima na bazi mankozeba, kaptana i folpeta.

Šljivin moljac

Ova štetočina je prisutna u svim područjima gde ima zasada šljive. Prezimljava kao gusenica. Ona tokom proleća napušta leglo, buši lisne pupoljke i grize lišće. Preobražava se u lutku, a potom se pretvara u leptira. Oni u junu i julu polažu jaja na kori grana, a legla je teško uočiti. Suzbijanje je moguće spaljivanjem zapredaka u kojima su gusenice. Hemijski preparati koriste se samo ako se utvrdi više od 5% zapredenih grančica na stablu.

Foto: Couleur / Pixabay