Rezidbu debljih grana obavljajte ručnim testerama ili motornim u koje, umesto mašinskog, sipate jestivo ulje. Na taj način neće doći do sušenja na mestu reza.
Obnavljanje pre svega starijih stabala, zahtevan je posao koji traži ne samo znanje, već i upotrebu velikih voćarskih makaza, ručne i motorne testere.
Zasadi šljiva na kojima duži vremenski period nije urađena rezidba, koja su zarasla u šiblje, oko kojih rastu izdanci iz adventivnog korenja i na čijim granama su gljive, mahovine i lišajevi, moraju da se pažljivo orežu.
Prva misao koja vam mora biti na pameti jeste da oslobodite unutrašnjost krošnje. Šljiva se uzgaja u obliku vitkog vretena, vaze i piramidalne krošnje. Međutim, voćke koje dugo nisu podmlađivane rastu divlje i zato se prvo oslobađaju viška grana, odnosno, uklanjanju se vodopije koje rastu u unutrašnjost. Ako su stare nekoliko godina, one će na sebi imati i plodova, ali na uštrb ostalih delova krošnje.
Uz to, neće biti dovoljno svetlosti i doći će do slabijeg formiranja cvetova i plodova na ostalim granama. Kada se oslobodimo na primer tri debele vodopije, plodovi koji će se formirati na ostalim granama, biće mnogo krupniji.
Takođe, nemojte zaboraviti da su šljive na našim područjima kalemljene na džanariku i da, ako nema rezidbe, rastu u visinu i širinu, sa dosta granja. Zato, nemojte da štedite stabla, već režite sve grane koje zasenjuju unutrašnjost krošnje. Ostavite rod na onim kraćim, bočnim i na grančicama. Nikako ne ostavljajte patrljke. Tačnije, sve se režu do osnove, bilo da su deblje i starije ili da su mlađe i tanje. Vremenom može doći do sušenja patrljka i celog stabla.
Isto tako, orezuju se grane koje se preklapaju sa onima na stablima iz susednih redova kako bi se stvorio prolaz za mehanizaciju, odnosno, atomizer prilikom tretmana drveća sredstvima za zaštitu ili prihranu. Svi debeli i tanji izdanci koji rastu iz zemlje i oko stabla, uklanjaju se do osnove. Ova aktivnost trebalo bi da se ponovi i tokom leta jer će doći do naglog rasta onih novih, naročito ako bude kišno proleće i leto.
I letnja rezidba ostatka stabla obavezna je mera jer ukoliko izostane, na mestu rezova doći će do rasta velikog broja mladara od kojih se većina uklanja tokom letnjih meseci kako ne bi na kraju godine dobili skoro istu situaciju, odnosno, mnogo vodopija koje rastu u unutrašnjost. I u tom slučaju došlo bi do slabije diferencijacije roda za narednu sezonu jer vodopije za sebe uzimaju mnogo hraniva.
Tokom zime i rano u proleće sastružite četkom lišajeve i mahovinu sa grana i debla ili ih tretirajte krečom koji jedino pomaže u takvim situacijama. Oni jesu pokazatelji čiste životne sredine, međutim uzimaju hraniva stablu i na kraju dovode do njegovog sušenja. Kraće grane, deblje ili tanje, suše se na deblu i to vrlo ružno izgleda kada se gleda, a dovešće, vremenom i do njegovog celokupnog sušenja. Pokazatelj toga su gljive koje se formiraju na suvim granama, a one ukazuju i na to da su drvo zahvatile bolesti, najčešće od strane bakterija iz roda Pseudomonas sp.
Rezidbu debljih grana obavljajte ručnim testerama ili motornim u koje, umesto mašinskog, sipate jestivo ulje. Na taj način neće doći do sušenja na mestu reza jer jestivo ulje ne zagađuje unutrašnjost debla. Ipak, za svaki slučaj jače rezove premažite kalemarskim voskom, krečom ili bakrom.
Kako ste obnovili stara stabla šljiva, na sličan način, možete da orežete i obnovite starije zasade jabuka i krušaka.
Tagovi
Autor
