Posadio maline, razočarao se i sada želi da ode iz zemlje

Neki se bave poljoprivredom, jer to vole, neke muka natera, a pojedini tek posle raznih peripetija shvate da bi možda najbolje bilo da "unovče" svoje zemljiše, trud i rad. Jedan od njih je Marko Pešić (24), iz mesta Ušće koje se nalazi između Kraljeva i Raške. Marko je po zanimanju elektrotehničar elektronike. Za sebe kaže da je nezaposlen od završetka srednje škole. Tražeći posao, u ovom periodu, pola godine je vozio taksi, četiri meseca je radio na strugari i oko dve i po godine u proizvodnji drvenih paleta, bez dana radnog staža.

Trenutno je van evidencije Zavoda za zapošljavanje, jer  po novom zakonu, ako se zakasni samo jedan dan na zakazani termin za razgovor za posao, ne može da se prijavi pola godine, pa smatra da je to razlog što u Srbiji ima baš malo nezaposlenih.

Maline prvi put posadio 2016. godine

Posle svih ovih peripetija, Marko je došao na ideju da podigne malinjak, odnosno da se bavi proizvodnjom malina. "Na ideju sam došao, jer živim na selu i imam dosta zemlje. Trudim se da tu zemlju održavam da ne zaraste u korov, kao što je to slučaj u velikom broju sela u Srbiji. Prvi put maline sam posadio 2016. godine, na površini od 10 ari, na 500 metara dužnih", priča Pešić. Njegova porodica je maline imala u dvorištu desetak godina ranije, pa su roditelji tada uvideli da joj odgovara vrsta zemlje i podneblje.

Umesto zarade - minus

Tada je cena maline bila 230 dinara po kilogramu, pa je naš sagovornik računao da će sa te površine u punom rodu, koji malina daje u trećoj godini pa na dalje (2.000 kilograma), moći solidno da zaradi. Kako kaže, prošle godine je imao samo 300 kilograma roda iz razloga što nije primenio sve agrotehničke mere iz neznanja, a neke i zbog toga što nije imao novac.

"U godini sadnje uložio sam oko 500 evra, za sadnice, đubrivo i neke preparate i za 600 metara plastičnih cevi kojima sam doveo vodu do parcele. A zaradio sam oko 400 evra za prodatu malinu, jer je prošlogodišnja cena maline bila 135 dinara", ističe Marko. Tako je godinu završio u minusu od 100 evra i uložen rad.

Očekuje rod od 1.200 kilograma

Ove zime posvetio se istraživanju i učenju. Primenio je puno toga, pa očekuje da će imati rod od oko 1.200 kilograma. "Ove godine od ulaganja sam imao oko 200 evra za preparate i đubrivo i još neke sitnice, i ovih dana uzimam sve sto mi je potrebno da bih obezbedio sistem za zalivanje kap po kap, što će me koštati oko 130 evra", navodi ovaj dvadesetčetvorogodišnjak.

Berba je još u toku, a radnike za branje malina nema - pomažu mu otac i majka. Kaže da bi mogao da ima maline i na većoj površini, ali da to zahteva puno rada i puno odricanja.

Plan za budućnost - odlazak iz zemlje

Međutim, Pešić nije optimista, jer su ove godine hladnjače u okolini izašle sa akontnom cenom od 100 dinara, što znači da kad odbije sve troškove u ovoj godini i iz prethodne godine, u najboljem slučaju može da zaradi oko 600 evra.

"To je smešno u odnosu na količinu uloženog rada i vremena posvećenog održavanju, vezivanju, plevljenju, đubrenju, prskanju i branju maline. Zato ne bih preporučio nikome da počne da se bavi ovim poslom. Preporučio bih svim mladima mojih godina, koji su u mogućnosti, da odu iz  zemlje bez razmišljanja. Što ću verovatno i sam uraditi krajem avgusta, kada isplate malinu", zaključio je Marko Pešić.