Praktični saveti: Kako uspešno kalemiti smokvu?

Obično pokušavamo da izbegnemo kalemljenje ako nije potrebno jer zahteva dodatne materijale, rad i može da stvori slabu tačku na drvetu smokve, jer moramo imati na umu njihovu veliku sunđerastu srž i izuzetno krhko drvo. Ali postoje neke situacije u kojima je to potrebno.

Iako se smokve najčešće razmnožavaju reznicama, kalemljenje se koristi u specifičnim situacijama: za promenu sorte na starijim stablima, proizvodnju patuljastih oblika ili jačanje otpornosti na bolesti i nematode. Takođe, omogućava stvaranje stabala sa više različitih sorti, što je idealno za male prostore i produžetak sezone berbe.

Jednostavna metoda

U poslednjih nekoliko godina kalemljenje smokve koristim kao rezervnu meru u odnosu na klasično ukorenjivanje reznica. U praksi se često desi da raspolažem samo jednom reznicom retke sorte. U takvim slučajevima koristim donji pupoljak, dok se gornji deo reznice pokušava ukoreniti. Na ovaj način značajno povećavamo verovatnoću očuvanja sorte.

Kada imamo jedan ili dva pupoljka, najčešće primenjujemo tehniku kalemljenje čip pupoljkom. Metoda je jednostavna za izvođenje, izuzetno fleksibilna i ima vrlo visok procenat uspešnosti.

Kod reznica u mirovanju tehnika čip pupoljkom (slika levo) je praktično idealna kada raspolažemo sa samo jednim ili dva pupoljka. U slučajevima kada koristim celu reznicu, preferiram tehniku engleskog spajanja (slika desno), jer daje snažniju kalusnu uniju, brži početni rast i po pravilu još viši stepen uspeha.

Na osnovu ličnog iskustva, ova prva je jedna od najpouzdanijih metoda. Može se primenjivati na zelenim i poluodrvenelim reznicama, u periodu od marta do oktobra, što joj daje veliku praktičnu vrednost.

Osnovni principi kalemljenja čip pupoljkom

Da bi se ova tehnika savladala, potrebno je uvežbavati samo dva ključna reza. Kod smokve je važno napomenuti da je zona pupoljka mehanički otpornija, pa lagano "ljuljajući" pokret noža znatno olakšava prolazak kroz tkivo. Isti postupak ponavlja se na podlozi, čime se formira utor (slot) u koji se umeće čip pupoljak.

U praksi najčešće prvo pravimo rez na podlozi, a zatim na plemci, kako bi se pupoljak što brže smestio u utor. Važno je da se donja strana pupa ne dodiruje rukama; pup se umeće pomoću noža, a kada je već u utoru, moguće je blago korigovati njegov položaj ili produžiti rez po potrebi.

Da bi kalemljenje bilo uspešno, bitno je da kambijum dve biljke dođe u kontakt, a to je unutrašnji zeleni deo koji je ispod kore. To je vrlo tanak sloj ćelija. U njemu se proizvode ćelije odgovorne za stvaranje vaskularnih tkiva, kroz koje na kraju teče sok sa hranljivim materijama i vodom. Zahvaljujući proizvodnji ovog novog tkiva koje proizvodi kambijum, dva dela biljke moći će zajedno da se spoje-srastu.

Ako se desi posle svega neuspeh, onda je to tada posledica dehidracije, lošeg kvaliteta podloge ili konkurencije drugih izbojaka. Nakon umetanja, pup se u potpunosti obmotava parafilmom, uključujući i sam pupoljak. Time je postupak završen.

Ključ uspeha nije samo u samom kalemljenju, već u zaštiti pupoljka nakon uspostavljanja spoja. Pupoljak mora ostati zaštićen sve dok ne započne aktivni rast. Kod smokve je važno ne uklanjati prerano vršni rast, naročito ako podloga ima više grana. U suprotnom, kalemljena grana se može brzo osušiti jer biljka redistribuira sokove ka aktivnijim delovima.

Treba istaći ulogu parafilma koji smatram ključnim faktorom uspeha sa pupoljkom smokve. Iako kod drugih voćnih vrsta nije neophodan, kod smokve je praktično nezamenljiv. Potreban je relativno mali pritisak, ali obično obmotavamo nekoliko puta iznad i ispod pupoljka radi sigurnosti. Važno je da preko pupoljka ide samo jedan sloj parafilma, koji mora biti dobro rastegnut. Time se omogućava lako probijanje pupoljka, uz istovremenu zaštitu od isušivanja.

Poređenje sa T-čip tehnikom

T-čip tehniku retko koristim kod smokve. Komplikovanija je, a bez stvarnih prednosti u odnosu na čip. Ne funkcioniše dobro sa reznicama u mirovanju, a kora smokve se ne odvaja lako, što zahteva dodatno rezanje i stvara veću ranu. Zakrilci kore se često otvaraju kako se suše, pa je potrebno jače vezivanje (gumice).

U poređenju s čip-pupom, nisam postizao viši procenat uspeha, zbog čega ovu tehniku više ne primenjujem kod smokava. Okuliranje (Pupanje - T- kalem): Pupoljak sa snažnog izdanka umeće se u zarez u obliku slova T ili obrnutog T na podlozi. Kora se podigne, pupoljak umetne i čvrsto veže.

Kasnoletnje kalemljenje i zimsko mirovanje

Uglavnom kalemim drvenaste reznice u proleće, a povremeno dobijem i zelene reznice u julu ili avgustu. Iako čipiranje kasno u sezoni nosi određeni rizik, smatram ga sigurnijim od ukorenjivanja ili dugotrajnog čuvanja reznica.

Ako se kalem primi, pupoljak obično ostaje u stanju mirovanja tokom zime, a na proleće, uz malo sreće, započinje rast. Pupoljak ostaje vlažan ispod parafilma, često uz pojavu kondenzacije. Zbog toga je važno koristiti zasenu ili aluminijsku foliju, kako bi se sprečilo pregrejavanje pupoljka na direktnom suncu.

Foliju uklanjam kada pupoljak krene, ali lagana sena ostaje još nekoliko dana. Zaštita mora trajati najmanje 2–3 nedelje, odnosno dok peteljka ne otpadne na dodir, što je pouzdan znak uspešnog kalemljenja kod zelenih pupoljaka.

Ipak, uspeh zavisi od kompatibilnosti biljaka i preciznog kontakta kambijuma - tankog zelenog sloja ćelija ispod kore koji je odgovoran za stvaranje novog tkiva i protok hranljivih materija.

• Pupanje (Budding): Koristi se jedan pupoljak sa jednogodišnjeg izdanka.
• Kalemljenje u rascep ili klin: Zbog sunđeraste srži i krhkog drveta smokve, preporučuje se pažljivo rezanje podloge kako bi se plemka uklopila poput "komadića slagalice". Koristi se na debljim granama (10-15 cm), gde se plemke sa dva-tri pupoljka umeću u prorez na podlozi (1. fotografija u galeriji).
• Englesko spajanje: Ova metoda uključuje pravljenje kosih rezova na podlozi i plemki sa dodatnim "jezičkom" koji omogućava čvršće naleganje i bolji kontakt kambijuma.
• Kalemljenje zeleno na zeleno mekog drveta: Ove metode se često koriste u rasadnicima za brzo razmnožavanje, a ponekad se istovremeno obavlja i ožiljavanje reznice i samo kalemljenje kako bi se uštedelo na vremenu (2. fotografija u galeriji).

Proleće (april - kraj maja), smatra se idealnim periodom za kalemljenje jer su biljke u punom rastu, što ubrzava srastanje. Moguće je izvesti ga i krajem leta (avgust), ali se novi izdanci obično neće razviti do sledećeg proleća. Najbolje vrijeme za kalemljenje pod koru u mediteranskim uslovima je februar i početak marta.

Specifični izazovi kod smokava

Kalemljenje smokava može biti otežano zbog mlečnog lateksa (soka) koji biljka proizvodi. Preveliki pritisak soka može bukvalno "odgurati" plemku pre nego što sraste. Da bi se to sprečilo, preporučuje se da se naprave dva mala reza na podlozi ispod mesta kalemljenja kako bi se oslobodio višak pritiska soka.

Tražite ranu i plodnu sortu smokve za uzgoj u kontinentalnom području?

Izbor podloge direktno utiče na snagu i zdravlje drveta.

• Otpornost na bolesti: Sorte poput 'Celeste' pokazuju otpornost na rak Ceratocystis.
• Kompatibilnost: Plemka i podloga moraju biti botanički povezane. Iako su neke divlje vrste (poput Ficus palmata) delimično kompatibilne, one često rezultiraju slabijim rastom ili fiziološkim poremećajima poput uvenuća plodova.
• Povećanje bujnosti: Sorte izuzetne snage, kao što je 'Desert King', često se koriste kao podloge za ređe i manje bujne sorte kako bi im se povećala vitalnost.
• Stres od suše: Izbor odgovarajuće podloge može poboljšati unos vode i hranljivih materija u uslovima niske plodnosti.