Pravilnim planiranjem do zaštite voća!

Proizvodnja malina se sve više širi. Novi zasadi su sve brojniji, ali ne samo u našoj zemlji. Srbija je prepoznatljiva pre svega po sortama koje se koriste za smrzavanje - vilametu i u manjem procentu mikeru.

Ono o čemu treba razmišljati pre podizanja zasada je izbor zemljišta i koje sorte gajiti. U strukturi novopodignutih zasada priličan udeo zauzimaju remontantne sorte polka i polana koje su pre svega za stonu upotrebu. Po mnogima ove sorte su glavni razlog trenutno slabijeg izvoza maline.

Jedan od problema koji se nazire je sigurno i berba. Berača maline sve više fali. Mašinska berba remontantnih sorti malina, kako smo saznali u Poljskoj ne daje zadovoljavajuće rezultate. U Poljskoj ovaj problem rešavaju uvozom radnika iz Ukrajine. Dakle cena u otkupu je jednaka ili približna sa cenom kod nas. Ipak kao i u svim drugim granama poljoprivrede evropski poljoprivrednici su značajno podstaknuti subvencijama iz EU i cenovna vaga prilikom izvoza više nije u ravnoteži. Trebalo bi posvetiti više pažnje poštovanju primene preparata za zaštitu bilja. Otkupljivači imaju veliki uticaj na proizvođače, a izbor proizvoda ne bi trebalo da bude na osnovu komercijalnih dogovora već bioloških osobina preparata.

Stomp® Aqua - jedini registrovani preparat za zaštitu maline od korova

Vodeći problemi u zaštiti maline su svakako pegavost izdanaka i trulež plodova ali i koje preparate primeniti za njihovo suzbijanje. Suzbijanje korova otežava uslove za razvoj bolesti na malini. Korove u malini uspešno možemo suzbiti preparatom Stomp® Aqua.

Prskanje može da se obavi na celoj površini u količini od 3-4 lit/ha ili ako neko ostavlja međuredni prostor zatravljen onda samo u zoni redova u količini od 30-40 ml na 100 m2 (1 ar). To uglavnom bude u periodu uspravljanja, rezidbe i vezivanja izdanaka (proveriti izmrzavanje prilikom izbora izdanaka koji će biti ostavljeni).

Stomp® Aqua ne deluje na iznikle korove pa primenu možemo obaviti ranije ili po obradi zemljišta i uklanjanju izniklih korova. U Poljskoj za zaštitu od korova u zasadima remontantnih malina takođe koriste Stomp® Aqua. Primena je već u jesen po košenju izdanaka.

Berba maline: ručno ili mašinsko branje?

Višnja, šljiva, breskva - zaštitu obaviti na vreme

Višnja je i dalje po principu toplo hladno. Berba postaje sve mehanizovanija. Šljiva pored povećanja broja sušara završi i u neke druge vidove prerade a svakako da se i dalje najviše preradi u "veseloj mašini". Zaštita od monilije u koštičavom voću je najbitnija za prinos a ostala tretiranja su uglavnom za očuvanje kvaliteta.

Vetar, kiša, vlažan teren otežavaju primenu. Bolje prskati i malo ranije nego malo kasniti. Delan® 700 WG se može mešati i sa plavim preparatima ako se kasni sa njihovom primenom. Otvoreni cvetovi moniliji koriste kao otvorena ulazna vrata. Isti ulaz koristi kao i polenovo zrno. Cvet u koji uđe monilija - propada, truli. Ali propadaju i ostali cvetovi u buketu. Propada i deo grane iznad zaraženog buketa cvetova. Često je pojava monilije početak kraja života kajsije. Obično to traje par godina.

Cvetanje šljive

Posle prskanja Signum® ulazi u cvet u kome se dugo zadržava čineći biljku nepovoljnom za razvoj monilije. Temperatura ne utiče na efikasnost i stabilnost u biljci. Primena je u količini od 600-750 g/ha. Neotrovan je za pčele i nema negativnog uticaja ni direktno a ni indirektno na oprašivanje i oplodnju. Da bi pokazao pravu snagu Signum® treba pravovremeno dopremiti do cvetova.

Praksa nam kaže da su prskanje na početku cvetanja 10-30% otvorenih cvetova i u punom cvetu najbitnija prskanja. U praksi znamo da bi nekad trebalo obaviti i veći broj prskanja u uslovima hladnijeg i vlažnijeg vremena, neujednačenog cvetanja. Mesto Delan® 700 WG-a u zaštiti breskve je vezano za bubrenje pupoljaka a pravo vreme za primenu u višnjama je u precvetavanju. Na taj način se suzbija pegavost lišća ali i često prisutno gljivično oboljenje koje uzrokuje šupljikavost lišća. Po podacima koje imamo iz drugih zemalja Delan® 700 WG u toj fazi ako još uvek ima otvorenih cvetova kontaktno ih štiti od monilije.

Za više informacija o procesu zaštite voća obratite se BASF stručnom timu na jedan od dole navedenih kontakata!

Foto: simazoran; Oleg Tovkach; encrier; Galkos / Bigstockphoto

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor