Prirodni načini zaštite šljive

Šljivina štitasta vaš Lecanium corni veoma je rasprostranjena vrsta. Pričinjava štete na raznim biljnim vrstama (preko 170), ali najveće štete u našim uslovima pričinjava na šljivi. Osim šljive napada: breskvu, trešnju, orah, limun, jasen, vinovu lozu, glog, badem, limun, oleander, paprat, bršljan, ribizlu, lesku, limun, malinu, bagrem i druge.

Može se pronaći na sobnim biljkama i nekim drugim kulturama, ali veoma retko: suncokret, pasulj, pamuk, konoplja. Ova štetočina je uvek prisutna, ali se periodično javlja masovno, kada se stvore optimalni uslovi za njen razvoj.

Štete koje izaziva

I pored malih telesnih dimenzija, šljivina štitasta vaš može da pričini veoma velike štete isisavanjem biljnih sokova iz napadnutih biljaka. Ishranom može izazvati sušenje rodnih grana i čitavog stabla. Tokom vegetacije mogu se naći na listovima i plodovima koji ostaju sitni, lošeg ukusa, neugledni. Vaš smanjuje prinos i umanjuje tržišnu vrednost plodova. Svojim delovanjem kroz duži niz godina slabi biljku i na kraju dovodi do njenog propadanja.

Osim direktne štete koju izaziva sisanjem biljnih sokova, ova vaš pričinjava i indirektne štete. Smatra se da učestalim napadima slabi stablo šljive i stvara preduslove za lakšu infekciju virusom šarke šljive. Napadnuta stabla su podložnija napadu potkornjaka, izmrzavanju tokom zime.

Vaš luči velike količine "medne rose", zbog čega privlače mrave na voćna stabla i po prisustvu mrava možemo lako utvrditi prisustvo ove vaši. Na "mednoj rosi" razvija se gljivica čađavica, koja ometa normalnu asimilaciju i život voćnog stabla.

Karakteristike šljivine štitaste vaši

Šljivina štitasta vaš razvija jednu generaciju godišnje, odlikuje se izraženim polnim dimorfizmom (različitost ženke i mužjaka). Razvijena, odrasla ženka ima poluloptast štit dužine 3 mm do 6,5 mm, širine 2 mm do 3 mm i visine od 2 mm do 4 mm. Štit je sjajan, žuto-smeđe do kestenjasto-smeđe boje. Ženke nemaju krila. Mužjaci su sitniji, imaju bledosiv štit dužine do 2 mm i par krila koja su dobro razvijena.

U voćnjaku je potrebno vršiti stalne preglede, a broj prisutnih jedinki se utvrđuje dva puta u toku vegetacije.

Od larve do jedinke

Prezimljava kao mlada larva na kori debla i ramenih grana gde se prepoznaju po intenzivnoj boji štita. Čim se temperatura vazduha podigne iznad 10ºC, krajem februara, vaš počinje da se penje radi ishrane na više, u krošnju, i zauzima poziciju na mladim grančicama.

Na temperaturi ispod 8ºC larve su potpuno neaktivne. U tom periodu, dok se još nisu fiksirale i započele ishranu, veoma su osetljive na pojavu mraza, niskih temperatura i mogu da uginu u velikom broj zbog nepovoljnih uslova. Larva se intenzivno hrani, da bi tokom aprila i maja došlo do pojave odraslih jedinki. Mužjaci su veoma retki. Razmnožava se polno, ali najčešće parenogenetski (jedinke se razvijaju iz neoplođenih jaja).

Ženke su nakon fiksacije na mesto ishrane potpuno nepokretne. Krajem maja i početkom juna, ženka ispod svog tela položi od 200 do 2.000 mlečno-belih jaja. Celi proces polaganja jaja traje do 10 dana, nakon čega ženka ugine, a jaja ostaju zaštićena štitom.

Nakon 20 dana dolazi do piljenja mladih larvi, od sredine juna i tokom jula. Mlade larve su veoma malih telesnih dimenzija 0,5 mm i odlaze na listove gde se smeštaju na donju stranu i ishranjuju sisanjem biljnog soka. Napadaju i mlade plodove. Tokom avgusta larva silazi u područje račvišta i na deblo i na tom mestu prezimljava.

Mere zaštite

Prvo brojanje jedinki obavlja se u periodu mirovanja vegetacije, a drugo u periodu izlaženja mladih larvi ispod štita. Na osnovu utvrđenog broja možemo doneti zaključak da li se njihov broj povećava ili smanjuje. U periodu april - maj vrši se pregled grančica, a broj jedinki se preračuna na 1m² kore voćnog stabla:

• do 50 jedinki/m² - slab napad,
• od 50 do 200 jedinki/m² - primetan napad,
• od 200 do 500 jedinki/m² - srednji napad,
• od 200 do 1000 jedinki/m² - jak napad i
• više od 1000 jedinki/m² - veoma jak napad.

Za proizvođače je lakše da utvrde broj prisutnih jedinki po dužini grana starih dve ili tri godine. Kada se na dva metra dužine grane izbroji 10 do 15, pređen je prag štetnosti i potrebno je preuzeti mere zaštite.

Prilikom kupovine sadnica, pomno pregledajte da li su prisutne jedinke šljivine štitaste vaši.

Sadnja i orezivanje

Stabla je potrebno saditi na razmak, da se međusobno ne dodiruju granama, kako odrasle jedinke ne bi prelazile sa jednog stabla na drugo.

Orezivanjem stabala sprečava se zagušenje krošnje, jer se u zagušenoj krošnji stvaraju povoljni uslovi za razvoj vaši. Ukloniti stare, suve i oštećenje grane i spaliti ako su na njima prisutne jedinke vaši.

Četkanje debla i ramenih grana

Tokom mirovanja vegetacije uraditi četkanje debla i ramenih grana. Ispod drveta položiti plahtu ili najlon, kako bi sakupili očetkani materijal i štetočine koje prezimljavaju na kori. Sakupljeni materijal uništiti spaljivanjem. Pored četkanja, jedinke se mogu skidati i krpom namočenom u alkohol ili rastvor deterdženta za suđe.

Za sobne biljke se može koristiti smesa od 10 ml alkohola, litre tople vode i 15 g tečnog sapuna. Pre primene proveriti na jednom listu kako biljka reaguje, jer su biljke različito osetljive. Primenjuje se dva do tri puta.

Tokom letnjih meseci vrši se tretiranje u trenutku pojave pokretnih jedinki i larvi.

Preparat od belog luka je efikasan. Dovoljno je beli luk usitniti i držati nekoliko sati u vodi. Nakon toga se procedi i primenjuje. Koristi se i preparat od ljute paprike. Uzme se 100 g ljute paprike i skuva u litri vode. Dobijeni čaj se ostavi 24 sata, zatim procedi i primenjuje. Da bi preparat od ljute paprike bio efikasniji, dodaje se 50 g sapuna u proceđeni preparat.

Foto: Galkos / Bigstock