Ove godine mnogi voćari razočarani su što šljivu daju za samo 20 dinara po kilogramu, za razliku od prošle kada je cena bila 60 dinara.
Na teritoriji Topličkog okruga berba kasnih sorti šljive je nedavno počela, dok se pun jek očekuje u narednih desetak dana. Kada je reč o dominantnim sortama u ovom kraju, i dalje je neprikosnovena stenlej koja se odlikuje srednje krupnim do krupnim plodom, izduženog, ovalnog oblika i slatkog ukusa.
Jedna od najznačajnijih prednosti pomenute sorte je svakako njena univerzalnost, jer se podjednako koristi kako u svežem, tako i u prerađenom stanju. Zahvaljujući visokom procentu šećera i čvrstom mesnatom delu, posebno je cenjena u proizvodnji rakije, džemova, kompota, a dobra je i za sušenje.
Šljiva se, inače, u ovom području gaji na više od 5.000 hektara, a najveće površine se nalaze u srcu Toplice, tačnije u opštini Blace.
Poljoprivredni proizvođač Zoran Kričak iz Trbunja kod Blaca (naslovna fotografija, op.ur.) godinama gaji oko 1000 stabala šljive sorte stenlej, a zasadi su stari 13 i 16 godina.
"Kako smo mislili na početku i plašili se, ipak je rod dobar. Plodovi možda nisu nešto krupni, ali su u suštini kvalitetni i zdravi. Očekivani prinos je između 25 i 30 tona po hektaru", kaže nam on na početku razgovora.
Kada je reč o načinu berbe u njegovim šljivicima, zbog guste sadnje, nije moguće obaviti je mašinskim putem, već isključivo ručno.
"Berba je na samom početku. Mi to zovemo berba na zeleno, u stvari to je oko 70 odsto zrelosti i plodovi su namenjeni za hladnjaču. Međutim, već dva dana je otkup obustavljen, nema ambalaže. Već se javljaju problemi", navodi Kričak i dodaje da će deo ovogodišnjeg roda završiti u sušari, a deo za rakiju.
Dobar kvalitet, nažalost, ne podrazumeva i dobru otkupnu cenu, pa su ove godine mnogi voćari razočarani time što šljivu daju za samo 20 dinara po kilogramu, za razliku od prošle kada je cena bila 60 dinara.
"Radnike plaćam 10 dinara po kili. Moj rad i ne računam. Kad se odbije nafta, hemija, đubrivo, ne ostaje ništa. Realno je da otkupna cena bude nešto viša od 30 dinara", napominje naš sagovornik nadajući se da će otkupna cena u međuvremenu dostići bar 25 dinara.
Kako dalje ističe, prošle godine je uzeo više novca za 20 tona, nego što će to biti slučaj ove godine kada je prinos znatno veći.
"Kod nas je opšte poznatna činjenica da kad ima voća, onda je cena loša, kad ga nema onda je previsoka. Uvek tu neko odlično prođe. Što se kaže, nekome svane, nekome smrkne", zaključuje ovaj voćar.
Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo Magdalena Todorović iz PSSS Kuršumlija, kaže da je šljiva ove godine generalno dobro rodila na gotovo svim lokalitetima koje pokriva ova služba.
"Bez obzira na to što je ovo leto obeleženo ekstremno visokim temperaturama, plodovi su krupni, a procenat šećera je takođe zadovoljavajući. Obilaskom terena, ali i iz razgovora sa proizvođačima očekuje se da će prosečan prinos biti između 20 i 25 tona po hektaru", navodi ona.
Zahvaljujući povoljnim vremenskim uslovima tokom vegetacije, zaključuje ona, većina zasada šljive je dobrog zdravstvenog i kondicionog stanja, naročito oni koji su redovno đubreni i tretirani sredstvima za zaštitu bilja.
Tagovi
Autorka
