Šljive su rodile, bolje nego prošle godine. A cena?

Na području naše zemlje berba ranih sorti šljive je na pojedinim mestima u punom jeku, dok je negde tek počela. Za razliku od prethodne, ove godine je na većini lokaliteta i prinos i kvalitet "plavog zlata" na visokom nivou. To znači da su vremenski uslovi tokom čitavog vegetacionog perioda bili pogodni za dobijanje zdravstveno ispravnih i kvalitetnih plodova na mnogim parcelama širom Srbije.

Tome svedoči i poljoprivredni proizvođač Dejan Đukić iz Kamendola kraj Grocke koji na površini od hektar i po gaji rane sorte šljive, a dominira čačanska lepotica.

"Ove godine je rod izuzetan. Očekujem prinos veći od 30 tona po hektaru. Berba samo što nije počela", kaže nam on na početku razgovora.

Samo ručna berba

Kako dalje napominje, ove godine je organizovao 12 radnika koji će berbu obaviti ručno, jer smatra da se mašinskim putem masovno uništavaju zasadi.

"Hladnjače za konzumnu šljivu nude cenu od 50 dinara po kilogramu, međutim, zahtevaju da svaki plod ima peteljku, što je gotovo nemoguće odraditi. Radnik tokom dana ne može na taj način da nabere ni 150 kilograma, a proizvođaču se takav rad svakako ne isplati."

Zato je odlučio da ove godine čitav rod proda putem društvenih mreža i ističe da je dobar deo već kaparisan.

Zoranove šljive odolele mrazu. Njegov voćnjak rezultat obuke

"Ta šljiva ide za rakiju i mora biti baš zrela, u suprotnom, rakija neće biti dobra. Plan je da svakog dana beremo oko pet tona", kaže ovaj voćar i dodaje da prodajna cena za kilogram iznosi 35 dinara, dok je dnevnica po radniku 5.000 dinara.

Požegača sve manje zastupljena

Berba rane šljive je nedavno počela i u Kolubarskom okrugu. Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo, Srđan Stanojlović iz PSSS Valjevo, navodi da ova voćna vrsta zauzima površinu između 17.000 i 20.000 hektara.

"Najveće površine su pod sortom stenlej. Međutim, od ranih je najdominantnija čačanska lepotica, zatim čačanska rana kao i ostale sorte iz čačanske kolekcije. Nažalost, sve je manje zastupljena naša, domaća, autohtona sorta požegača", kaže on za Agroklub.

Kada je reč o vremenskim uslovima tokom vegetacije, dodaje, na ovom području nije bilo jakih toplotnih talasa, a ni dužeg perioda bez kiše.

"Jedino je bio problematičan period tokom cvetanja i zametanja plodova. Naime, faza cvetanja je trajala dvadesetak dana, što je kasnije dovelo do formiranja velikog broja nepravilno zametnutih plodova, takozvanih blizanaca."

Od 50 do 100 kg po stablu

Međutim, prilikom opadanja plodova, šljiva je, kaže on, uglavnom odbacila sve te loše formirane, tako da su ostali oni zdravi i kvalitetni.

"Rod je veći nego prethodnih godina, ne računajući prethodnu koja je bila za zaborav. U intenzivnim zasadima prinos se kreće od 50 do 100 kilograma po stablu. Čak su i stari, napušteni zasadi ove godine rodili. Naš narod kaže, 'rodilo je i u obali' ", navodi naš sagovornik pojašnjavajući da je to zbog toga što su džanarike i stare sorte na ovom području uglavnom po obalama.

S obzirom na to da je berba na samom početku, trenutno se u ovom kraju bere rana šljiva za konzum, dok se početak berbe za rakiju očekuje narednih dana. Međutim, šta je sa otkupnom cenom?

"Trenutna otkupna cena za čačansku lepoticu je 35 dinara po kilogramu. Smatram da je sve ispod 30 dinara neisplativo. Kada proizvođač plati rezidbu, zaštitu, naftu, đubrivo, onda tu računa nema", zaključuje Stanojlović na kraju razgovora.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor