Proizvodnja jagoda u plasteniku

Porodica Milivojevići iz Ratara gaji jagode. Nekada se ovaj zasad prostirao i na nekoliko hektara, međutim, zbog sve lošijih uslova i skuplje proizvodnje Milivojevići su se ove godine odlučili na plasteničku proizvodnju.

"Već petnaest godina bavimo se proizvodnjom jagoda. Ranije smo pod ovim voćem imali mnogo više. Kada su prirodni uslovi to dozvoljavali, imali smo po nekoliko hektara zasada jagoda, a kasnije smo to smanjivali. Jagode smo posadili već početkom avgusta da bismo tokom sledeće godine mogli da očekujemo rod", započinje priču domaćin Prodan Milivojević.

Zemljište nepristupačno, proizvodnja skupa

Milivojevići su ove godine prvi put organizovali proizvodnju u plastenicima na površini od oko 20 ari. Sadnja je kasnila, jer je bilo vrlo teško pripremiti zemljište i postaviti folije. Zemljište je nađubreno stajnjakom, a prihrana u sezoni vršiće se sistemom kap po kap.

"Zemljište je bilo jako nepristupačno. Najpre smo zemlju pokušali da usitnimo frezom, a potom i uzorali velikim traktorom, kako bi je usitnili. Zatim smo koristili stajsko đubrivo, mešana đubriva i jedan deo kreča, kako bi popravili pH vrednost zemlje i pripremili je za postavljanje folija. Postavili smo sistem kap po kap i zalivamo zemljište sa našom vodom", ističe ovaj domaćin.

Ipak, ovi domaćini se slažu u tome da je ova proizvodnja - skupa. Početna ulaganja su velika, a održavanje zasada zahtevno. Srećom, Milivojevići rasad sami proizvode.

"Rasad proizvodimo sami, jer nam se kupovina ne isplati. Cene su velike, a povraćaj sredstava pod znakom pitanja. Ipak i ovako su ulaganja velika. Zasad uglavnom držimo po dve godine, najviše zbog samog kvaliteta. Imamo stalne kupce već godinama, kojima želimo da obezbedimo kvalitet", kaže Prodan Milivojević.

Mladi zainteresovani za nastavak proizvodnje

Zasad se redovno mora obilaziti, štititi od štetočina i zalivati. Najviše je posla kada stigne berba, a berače nije lako naći. Na poslovima oko jagoda angažovani su uglavnom mlađi Milivojevići, ali i deda Prodan pripomogne koliko može.

"Kada stigne berba je najteže, berači su nam neophodni, a njih je sve manje, jer je i naroda u selu sve manje. Posao su preuzeli sin, snaha i unuci. Oni se iz godine u godinu sve više zanimaju za ovu proizvodnju, prate inovacije i u planu imaju ponovno proširenje zasada, te se nadamo najboljem. Bitno je da posla za sada ima", zaključuje Milivojević.

Photo: Creative Commons / Pixabay