Na oko 60 odsto od ukupno 3.000 hektara pod kupinom zasađena je sorta "čačanska bestrna". Stručnjaci preporučuju da se razmišlja o drugim sortama,čiji je plod pogodniji za transport i zamrzavanje, kako bi se izbegle velike oscilacije u ceni od sezone do sezone.
Kupinari su izloženi velikim oscilacijama cene na tržištu. Primera radi, proizvodnja kupine u levačkom kraju je u poslednjih nekoliko decenija nekoliko puta bila u usponu, da bi zbog loših godina odgajivači smanjivali zasade zbog loše cene.
Ove godine cena je bila dobra, ali prošle godine suočili su se sa prosečnom cenom od 50 dinara, što je za njih bilo na granici rentabilnosti. Stručnjaci preporučuju isključivo savremenu proizvodnju i eventulanu promenu sortimenta.
U Srbiji se kupina gaji na oko 3.000 hektara. Viši kvalitet bi po automatizmu obezbedio bolji plasman, veće mogućnosti za izvoz, a tada bi njena rentabilnost bila izvesnija. Prof. Jasminska Milivojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu kaže da bi, pored savremene proizvodnje, trebalo razmišljati i o promeni sortimenta:
"Prinosi su neujednačeni i stanje u zasadima je različito. Cena kupine doživljava velike skokove i kreće se od 15 eurocenti do 1 evra po kilogramu. Sve to doprinosi nestabilnoj proizvodnji, koja varira od sezone do sezone".
Ona dodaje da u onim zasadima u kojima se ne primenjuje kompletna agrotehnika dolazi do značajnog smanjenja prinosa, te se beleže zasadi sa malim prinosima od 10 tona po hektaru i one za ekstremno visokim prinosima od preko 30 tona. Jedna od grešaka koje kupinari prave je vreme đubrenja.
"Proizvođači dosta kasno dodaju azot i tako dolazi do prevelike bujnosti izdanaka, pa onda i slabijeg zdrvenjavanja i pripremu izdanaka za period niskih temperatura na jesen, kada dolazi do prvih oštećenja zbog ranih jesenjih mrazeva", dodaje Milivojević.
Kao jedan od glavnih pravaca razvoja kupinarstva, stručnjaci označavaju delimičnu promenu sortimenta. U oko 60 odsto zasada u Srbiji pretežno je posađena čačanska bestrna, koju odlikuje velika rodnost, ali ima i mane.
"Čačanska bestrna ima kvalitet ploda koji nije najbolji za plasman u svežem stanju, jer može da otpusti sok tokom transporta, zatim je prati revezibilnost crvene boje u toku prevoza, skladištenja, zamrzavanja i odmrzavanja. Zato je njena cena niža u poređenju sa sortama koje imaju kvalitetnije, čvršće plodove, koji su pogodniji za skladištenje", kaže Milivojević.
Kupine u levačkom kraju
Stručnjaci savetuju sadašnjim i budućim kupinarima sorte lohnes ili triplkraun, koji imaju bolju "prođu" na tržištu zbog boljih karakteristika ploda.
Levački kraj je jedan od najvećih proizvođača kupine u ovom delu Srbije. Kupina se gaji na 500 hektara, a najveći deo površina obrađuje se na stari način, dok je svega dvadesetak hektara pod sistemom za navodnjavanje. I pored toga, rodom su zadovoljni, ali variranje cena im je glavni problem.
Rodić: Vrtimo se u krug
"Zbog tih oscilacija ljudi odustaju. Uloži se veliki novac, posao se nekoliko godina za redom ne isplati i onda se krče kupinjaci. Onda dođu dve dobre godine, pa se opet sade i tako se vrtimo u krug već nekoliko decenija", kaže Milutin Rodić iz sela Oparić.
Ciklično uništavanje zasada zbog nestabilnih cena mnogo košta, jer jedan zasad kupine nije jeftin. Da bi se razvio do punog roda i zarade treba mu tri godine. Đorđe Stanojević direktor Fonda za razvoj poljoprivrede u Rekovcu kaže da su se površine pod kupinjacima prošlih godina povećavali i za po 50 hektara godišnje, kada je cena bila dobra.
Postoji opasnost, kaže Stanojević, da se zbog ovako nestabilne situacije poslednjih godina, zasadi u jednom trenutku ponovo iskrče i uloženi novac tretira kao bačen. Proizvođači priželjkuju i da im država i hladnjačari garantuju cenu na duži period, od bar desetak godina, kako bi svako od njih mogao da se preračuna da li mu se isplati gajenje kupine ili ne.
Foto: Biljana Nenković
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
Malinjaci kod Ljubovije pod snegom, proizvođači očajni: Šteta će biti ogromna
Uticaj suše i vetra na voće: Voda se gubi i iz zemljišta i iz biljaka
Pepelnica breskve: Širenju zaraze doprinose i nove sorte?
Jagoda u plasteniku: Ostavite da dozri na biljci radi boljeg ukusa
