Trenutna situacija i problemi sa kojima se suočavamo predstavljaju prekretnicu koja će dovesti do pregrupisavanja i prepozicioniranja proizvodnje i proizvođača i to će trajati ne samo ove godine, kaže dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo Čačak.
Promenljivi vremenski uslovi tokom aprila i maja ne pogoduju većini voćnih vrsta u našoj zemlji. Period za nama je ostavio traga u proizvodnji kajsije, šljive, jagode, jabuke i drugih koje se gaje na području cele Srbije.
Mraz je kod kajsije uticao na izmrzavanje cvetova i tek zametnutih plodova, a kod šljive se uviđa problem nemogućnosti oprašivanja i oplodnje zbog slabije posećenosti cvetova insektima pa se već sada primećuje intenzivnije opadanja plodova.
"Opadanje plodova kod šljive, ali i drugog voća poput trešnje i višnje će se intenzivirati u narednom periodu i to nam je opomena da veću pažnju posvetimo očuvanju pčela i drugih insekta prenosioca polena", rekao je dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo Čačak u intervjuu za Ča glas ustupljen Agroklubu.
Rusko tržište je čini se, sve dalje za proizvođače jabuke. Slična situacija je i za jagodare, čiji plodovi ove godine kasne zbog uticaja kolebljivog vremena, a tradicionalno, najveću pažnju javnosti privlače informacije o predstojećoj lošijoj ceni u otkupu maline, voćne vrste od koje u našoj zemlji, direktno ili indirektno živi više od pola miliona ljudi, navodi dalje.
"Sve u svemu, sadašnje stanje je odraz višegodišnjeg lošeg postupanja i svojevrsnog amaterskog pristupa u poslu koje ne priliči zemlji koja je godinama bila u svetskom vrhu proizvođača najkvalitetnije maline u svetu."
Voćarstvo naše zemlje je dugo godina imalo uzlazni trend, a Srbija je ostvarivala veliki devizni priliv. Dobro je poznato da samo od maline godišnje prihodujemo preko 250 miliona evra.
"Rast izvoza smo imali i kod jabuke, jagode, kupine, borovnice i drugih voćaka, a neto devizni efekat od izvoza voća je preko 90 odsto što nije slučaj sa drugim proizvodnjama koje se ostvaruju kod nas. Trenutna situacija i problemi sa kojima se suočavamo predstavljaju prekretnicu koja će dovesti do pregrupisavanja i prepozicioniranja proizvodnje i proizvođača i to će trajati ne samo ove godine", kaže Leposavić i dodaje da je zbog toga preporuka da proizvođači racionalizuju troškove, što je veliki broj voćara već i uradio pa su poslove rezidbe uglavnom obavili bez, ili uz minimalno angažovanje kvalifikovanih rezača van domaćinstva.
"Prihranu zasada obavljati samo uz urađene analize mehaničkog i hemijskog sastava zemljišta u voćnjacima, jer je veoma česta situacija da šablonskim đubrenjem nepotrebno unosimo mineralne elemente kojih ima u ogromnom u višku u supstratu i da tako pogoršavamo stanje njihove dostupnosti uz nepotrbne ekonomske troškove."
Takođe, zaštitu zasada obavljati po integralnom principu, poznavajući biologiju parazita i štetočina i prateći uslove za njihov razvoj, a ne po šablonu i po principima sprovođenja apsolutne zaštite jer ona kao takva nije moguća, a iziskuje veliko angažovanje ljudskih i materijalnih resursa.
"Svakako je jedna od mera za popravku trenutne situacije u našem voćarstvu i veća kontrola i povećanje subvencija od strane resornog ministarstva", zaključuje Leposavić.
Tagovi
Autorka
