Rezidba trešnje i višnje - koje su razlike?

Ovih se dana intenzivno sprovodi rezidba voćnih stabala u cilju formiranja i održavanja oblika krošnje, stimulisanja imuniteta biljaka, regulisanja rodnosti, odnosa između rodnih i vegetativnih organa, uklanjanja suvih i slomljenih grana i podmlađivanje stabala. Kada se obavi na vreme, stabla će imati dovoljno vremena da akumuliraju neophodne hranljive materije kako bi donela dobar rod kvalitetnih i krupnih plodova. Ovo je veoma zahtevan posao za koji je potrebno znanje da bi osigurali zdrave biljke i visoke prinose. Cilj je da se postigne formiranje uzgojnog oblika, novi vegetativni rast gde je potreban, vraćanje rodnosti što bliže provodnici i obnova rodnog potencijala.

Različiti zahtevi višnje i trešnje

Višnja i trešnja su koštičave voćne vrste i na prvi pogled veoma slične. Zbog toga se često dešava da ih ljudi orezuju na isti način. Najbolji momenat kada se obavlja je tri do četiri sedmice pre kretanja vegetacije. U zavisnosti od vremenskih uslova može da se obavlja sve do pojave prvih cvetova. To je period kada se najlakše uočavaju i razlikuju rodni i vegetativni pupoljci.

Stručnjak za voćarstvo Boško Petković, objašnjava da se rezidba te dve voćne kulture razlikuje.

"Trešnja vodi poreklo od evropske divlje trešnje Prunus avium, a višnja od divlje vrste iz jugoistočne Azije Prunus cerasus. Zbog toga imaju različite zahteve, a njihova rodnost zavisi od redovnog sprovođenja ovog pomotehničkog zahvata."

Pošto se radi o koštičavim voćnim vrstama, početna rezidba mladih sadnica i oblikovanje krošnje su skoro iste, ali zbog regulisanja i održavanja stabla treba da se prilagodi. Posebno treba voditi računa o rodnim granama i pupoljcima. Sve slomljene i oštećene grane se uklanjaju. Svakoj sorti i podlozi na koju je kalemljena, potrebno je prilagoditi radove.

Karakteristike trešnje

Trešnja formira retku krošnju, a ima izražen vršni rast. Pretežno rađa na majskim buketićima, a manje na dugim rodnim grančicama. To je termofilna vrsta i preporučuje se rezidba u vreme bubrenja pupoljaka. U drugoj polovini zime ima ključnu ulogu u formiranju te voćke. Ako ovaj postupak sprovodite redovno, onda je sasvim moguće ograničiti se na rezidbu samo u ovo doba godine.

"Kada je u pitanju trešnja, kod starijih stabala potrebno je otvoriti unutrašnjost krošnje kako bi osigurali bolju osvetljenost i prozračnost. Takođe, potrebno je ukloniti sve vegetativne priraste koje se preklapaju i račvišta. Mlade priraste i grane režemo na patrljak, a sve vodopije i vertikalne, jahače, uklanjamo."

Visina se reguliše rezanjem grana koje rastu u vertikalu. Grane sa stabla se uklanjaju rezom na čep. Tako će se osigurati pupoljci za budući vegetativni rast. Kada je to moguće, radi se prevođenje na granu nižeg poretka koja osigurava bolju otvorenost krošnje.

"Na vrhu se uklanjaju svi konkurenti provodnice. Ne treba ostavljati grane koje mogu preuzeti njenu ulogu, jer se može desiti da dobijemo formu metle."

Karakteristike višnje

Višnja se najčešće uzgaja kao poboljšana piramida ili vaza (kotlasta forma). U novijim, intenzivnim zasadima u formi vitkog vretena. Sve forme imaju svoje prednosti i mane. Kod ove vrste je veoma izraženo ogoljavanje grana. Vite rodne grančice imaju dužinu od 30 do 50 cm, a mogu biti i duže.

"Za višnju je karakteristično da ima rodne majske buketiće, kratke i vite grančice sa rodnim pupoljcima. Vite grančice su najzastupljenije i posle donošenja roda ostaju gole, jer imaju manji broj vegetativnih pupoljaka. Zbog toga je od izuzetne važnosti uraditi povratnu rezidbu i vraćanje na jednogodišnju grančicu. U suprotnom rodnost se seli na kraj krošnje, dok unutrašnjost ostaje ogoljena."

Važno da se odstrane sve grane koje rastu okomito prema gore ili dolje. Ostavljaju se one koje se pružaju van krošnje, da u horizontalnoj projekciji formiraju "riblju kost". Treba osigurati dobru osvetljenost.

"Prikraćivanje vitih grančica radimo za jednu trećinu na spoljni pupoljak. Tako ćemo obezbediti dobro pozicioniranje budućih prirasta. Sve što ide u unutrašnjost odstranjujemo."

Odstranjuju se prirasti u prostoru između etaža, spratova, kako bi osigurali dobru cirkulaciju vazduha.