Rezidba voćnih stabala: Jesen, zima ili rano proleće - koji termin odabrati?

Od rezidbe voćnih stabala i žbunova zavisi njihova rodnost, dugotrajnost i otpornost na bolesti i štetočine. Postoje različiti termini i tehnike rezidbe, a najčešće greške su univerzalne i dešavaju se bez obzira na vrstu voća i sposobnost rezača.

Redovnim sprovođenjem stvaramo povoljne uslove za formiranje pupoljaka, cvetanje i plodonošenje, stablu dajemo željeni oblik. Uklanjanjem suvišnih grana omogućavamo bolju ventilaciju krošnje, prolazak svetlosti i sprečavamo ogoljenost srednjeg dela.

Kada obaviti rezidbu?

Od jeseni do proleća se obavljaju sanitarna i osnovna rezidba, u vreme mirovanja voćaka. Kada u jesen opadne lišće, potrebno je obaviti sanitarno čišćenje stabala. Uklanjaju se sve slomljene, oštećene, suve grane i one na kojima vidimo simptome oboljenja, oštećenja od štetnih organizama.

Pravo je vreme za sanitarnu rezidbu stabala

Na ovaj način pomažemo stablu, smanjujemo prisustvo štetočina, broj položenih jaja ili larvi u takvim grančicama, skidamo upredena gnezda, lutke insekata. Uklanjamo bolesne delove do zdravog drvenastog tkiva i sprečavamo širenje bolesti. Istovremeno, smanjujemo količinu sredstava koje koristimo za tretiranje.

Izbegnite izmrzavanje 

Osnovnu zimsku rezidbu najbolje je ostaviti za rano proleće. Obavlja se čim nam to vremenske prilike dozvole i sve dok ne krenu biljni sokovi da teku i da se otvaraju pupoljci. Velike plantaže zbog obima poslova s ovom rezidbom počinju u jesen i izvode je u zimskom periodu, kada to vreme dozvoljava. Tu se krije opasnost od izmrzavanja. Uklanjanjem delova grana i prirasta izlažemo stablo riziku. Često stradaju pupoljci koji su nosioci rodnosti i vegetativnog rasta. Zbog toga je bolji prolećni termin. Ako izmrznu vršni delovi grana ili prirasta, jednostavno uklonimo deo koji je izmrzao, a ostaje onaj koji je nosilac rodnosti. U slučaju da smo rezidbu obavili u jesen, a tokom zime nastupe izuzetno niske temperature, zbog izmrzavanja gubimo rodni potencijal.

Osim toga, niske temperature i jaki mrazevi mogu štetno delovati na rane od rezidbe.

Najčešće se izvodi tokom februara i marta, ali to zavisi od vremenskih prilika. S njom ne treba kasniti, jer će otvorene rane iz kojih curi biljni sok privući štetočine i prouzrokovače oboljenja. Najbolje je posao obaviti po vedrom, hladnom danu, ali najniža temperatura ne sme biti ispod minus pet stepeni Celzijusa.

Naoštrite makaze

Alat koji koristimo treba biti naoštren kako bi rez imao ravnu površinu i što urednije ivice. Teško je raditi s tupim alatom. Ruke se naprežu i veoma brzo umaraju. Osim toga, takvim alatom nagnječimo drvo, kidamo ga i pravimo razna oštećenja. Za grane koje su deblje od pet centimetara koriste se pile, a za grančice debljine do tri centimetra mogu nam pomoći i obične voćarske makaze.

Kako naoštriti baštenski i voćarski alat?

Kako bi poboljšali oštrenje sečiva, možemo kratkotrajno potopiti u rastvor soli: jedna supena kašika na jednu čašu vode, ili u gazirani sok. To će pomoći kod skidanja rđe i prljavštine.