Ribizla - perspektivna kultura!

Iako su cene plodova ribizli na tržištu stimulativne za proizvođače, posebno za plasman u svežem stanju, njihova proizvodnja daleko zaostaje za malinom, jagodom i kupinom.

Šire područje Srbije ima povoljne agroekološke uslove za gajenje ribizli, ali se domaće potrebe podmiruju uvozom.

Redovan i obilan rod bez posebnih uslova nege

Glavne karakteristike, ili bolje reći prednosti ove kulture su: rano stupanje na rod (već u drugoj godini), redovna rodnost, lako razmnožavanje, jednostavno gajenje, visok kvalitet i hranljiva vrednost plodova.

Ribizla se može saditi u jesen, posle opadanja lišća, pa do buđenja vegetacije u proleće, ali je rana jesenja sadnja najbolja i najpreporučljivija. Sadnja se može obaviti po sistemu žbuna, žive ograde, špalira ili stablašice. Najčešći vid komercijalne proizvodnje je sistem žive ograde, zato što dozvoljava veći broj sadnica po jedinici površine, zasad se lakše obrađuje, a zaštita od bolesti i štetočina je jednostavnija.

Ribizle sazrevaju u junu i julu, što zavisi od sorte. Najbolje vreme za berbu plodova je period pre punog zrenja, pre nego što će plod dobiti najtamniju boju i pokazati znake omekšavanja. Na taj način plodovi će imati bolju trajnost od onih koji su potpuno zreli ili prezreli u vreme berbe. Plodovi crne ribizle se mogu brati mehanizovano, za razliku od crvene, koja ima osetljiviju pokožicu pa mehanizovno branje za posledicu ima oštećenje plodova i nije preporučljivo.

Ribizli pogoduju osunčani i blago strmi tereni

Ribizla najbolje uspeva u krajevima sa prohladnim letima, velikom količinama padavina i visokom vlažnošću vazduha, na brdskoplaninskim područijma (od 600 do 800 metara nadmorske visine), pod uslovom da je dobro osvetljena i zaštićena od vetrova. Otporna je na niske zimske temperature. Odgovaraju joj tereni sa blagim nagibom, jer tu ne dolazi do spiranja zemljišta, a hladan vazduh i višak vode otiču u niže delove. Najviši prinosi se postižu na lakšim, rastresitijim i kiselijim zemljištima.

Širok asortiman sorti crnih, crvenih i belih ribizli

Najpoznatije sorte crne ribizle su: Ben Connan, Ben Lomond, Ben Navis, Ben Sarek, Titanija, Tiben. U odnosu na rasprostranjenost površina pod crnom ribizlom, gajenje crvenih ribizli u svetu je znatno skromnije.

Najrasprostranjenije crvene sorte su: Glorie De Sablons, Hron, Jonkheer van Tets, Pink Champagne, Primus, Red Lake, Red Start, Rovada.

Od belih sorti najčešće su: Blanka, White Imperial, White Pearl.

Upotreba od prehrambene do farmaceutske industrije

Zbog prijatnog ukusa, plodovi crvene i bele ribizle se koriste za jelo u svežem stanju, dok je crna uglavnom namenjena za zamrzavanje i preradu. U zavisnosti od vrste, koriste se za proizvodnju sokova, sirupa, voćnih koncentrata, vina, marmelada, džemova, voćnih jogurta, želea. Takođe, zbog povoljnog uticaja na zdravlje, ribizla je svoju primenu našla i u tradicionalnoj medicini i farmaceutskoj industriji.

Najveći svetski proizvođači ribizli su Poljska, Nemačka, Rusija, Slovačka, Holandija, Belgija, Francuska, Velika Britanija, Mađarska, a i kod nas bi ribizla moga postati razvojna šansa.