Rod borovnice sitniji, ali proizvođači nisu u minusu

Čini se da je prošlogodišnja suša ostavila danak na svakoj voćarskoj kulturi, pa tako i na rodu ovogodišnje borovnice. Uprkos sitnijem plodu, cena se nije menjala, a proizvođači nisu bili na gubitku. Mališa Milivojević iz Mladenovca pod borovnicom ima ukupno 1,5 ha. Pre pet godina zasadio je 50 ari borovnice sorte djuk i blukrop, a u martu još jedan hektar. Kaže da su se klimatske promene odrazile i na ovu voćku koja je u ekspanziji.

"Rod borovnice ove godine svuda je podbacio. Iako je dobrog kvaliteta, manje je rodila, jer je poranila vegetacija skoro dve nedelje. Imala je uticaja i prošla godina, koja je bila izuzetno sušna. Bez obzira što svi imamo sistem kap po kap, usled velike vrućine preko 35 stepeni, biljka se zatvara da bi sama sebe održavala. Zbog sve te vrućine tada, rod je sada sitniji. Sa rodom ove godine smo na gubitku u odnosu na prošlu, zato što je količinski manje rodila, ali nismo u minusu. Suša i rana vegetacija uzele su svoj danak", objašnjava Milivojević.

Cena između 600 i 800 dinara po kilogramu

Borovnica je jedna od privlačnijih voćnih vrsta za uzgoj zbog stabilne cene, koja se u poslednjih nekoliko godina kreće oko pet i šest evra, odnosno između 600 i 800 dinara po kilogramu. Ceni se kvalitet i krupnoća ploda, pa ako su ti uslovi zadovoljeni, proizvođač može da očekuje dobru zaradu.

"Borovnica ima dobru cenu prve tri nedelje, posle toga cena pada. Ove godine ja sam prodao po 5,5 i 5 evra, nešto sitniju borovnicu prodao sam po 3,7 evra. Kvalitet mojih borovnica je dobar - prva klasa, a u svakom zasadu mora da bude i nešto sitnijeg roda, to ide u drugu klasu. Dobar kvalitet se postiže pravilnim rezanjem, a ja sam išao na radikalniju rezidbu, što je dodatno smanjilo potencijalni rod, a da bi bio što krupniji plod, jer se uglavnom to traži. Najveća cena može da se postigne sa krupnijim i kvalitetnijim plodom. Da li ubrati pola ili ceo kilogram po žbunu, može da se odrazi na sledeću godinu. Bolje ubrati manje, pa postepeno povećavati ubranu količinu, nego odjednom ubrati mnogo, pa opteretiti biljku", savetuje Milivojević.

Zasadi borovnice se u poslednje dve godine udvostručili

U prvoj berbi, druge godine biljke, prema rečima voćara iz Mladenovca, na svakom žbunu može da se ubere u proseku od pola do 1kg ploda, već u petoj i šestoj godini može da se očekuje do 4 kg ploda. Ove godine zbog loših vremenskih uslova žbunovi u starijem zasadu Milivojevića davali su oko 3 kg roda. Upravo dobra rodnost, stabilna cena, relativna otpornost biljke i retka hemijska tretiranja privlačna su za mnoge, pa su se zasadi pod borovnicom u Srbiji u poslednje dve godine udvostručili.

“Mene ne brine ekspanzija borovnice, pošto proizvođači ovog voća iz moje okoline imaju kupce. Mi dajemo sav rod za Holandiju, Rusiju, Belgiju direktno kupcu, bez posrednika, hladnjačara i slično. S druge strane, u prednosti smo u odnosu na, na primer malinu, jer se borovnica vrlo malo prodaje za srpsko tržište, više se izvozi. U Srbji stiže kada se španska sezona završava, a pre nego što počne beloruska, poljska i druge, pa je zato uvek tražena na tržištu", kaže voćar iz Mladenovca.

Ako je sadni materijal zdrav, sve druge bolesti borovnice su lako lečive

Bez obzira na stabilnu cenu i potražnju na tržištu, odolevanje u borbi protiv vremenskih nepogoda koje donose klimatske promene, borovnica najviše duguje kvalitetnom sadnom materijalu - ako je sadni materijal zdrav sve druge bolesti borovnice su lako lečive. Mnogi hemijski preparati koji se koriste u zaštiti su na organskoj bazi. Sledeći uslovi za dobru rodnost jeste propustljivo zemljište zadovoljavajuće pH vrednosti, supstrat odgovarajuće mešavine treseta i stare piljevine, tačno dozirano navodnjavanje, dobar kvalitet vode i naravno, protivgradna mreža.