Poslednjih godina sve su popularnije autothone sorte voća. Tome su svakako doprineli način života, težnja da se zdravije hranimo jer ovi plodovi ne traže previše hemije. Jedina mana je manja rodnost u odnosu na profesionalnu proizvodnju.
Rasadnik Gorana Antića, čija se porodica generacijiski bavi proizvodnjom rasada u ponudi ima oko 120 autothonih sorata voća. Iako su se na tržištu održali kvalitetom proizvoda, bilo je izazovno održati ga, naročito u godinama koje nisu naklonjene ovoj grani agrara.
"Iako je bila sušna godina, porast biljaka je dovoljan, pa se očekuje prijem sadnica od 95 do 100 posto. Trenutno imamo oko stotinak starih sorti, plus standardne", kaže Antić iz Ljubave kod Kruševca i preporučuje ručnu pripremu zemljišta i ako zemljište nije orano, savetuje se kopanje rupe širine od 50 do 60 cm, a dubine što više to bolje, najbolje 30 do 40 cm.
Činjenica je da se mnogi okreću autohtonim voćkama, veruje se, zbog manje posla i više zdravlja.
"Sada biraju sorte koje su starije i koje se manje prskaju, koje zahtevaju manje obaveza, ali su i bogatije vitaminima. Njihovu selekciju 'radi' priroda. Manje rode i kasnije prorode, ali njih i ako korov uhvati, nije strašno, pokosi se, dok hibridne sorte jabuke i kruške uz korove ne mogu da napreduju."
Antić se slaže sa mnogim stručnjacima da je bolja jesenja sadnja, a da je jedino lozu i ruže, ali i vrste osetljivije na mrazeve bolje saditi u martu, s proleća.
"Međutim, klasične voćke je mnogo bolje s jeseni saditi jer se bolje uhvati koren, pa možda i s Nove godine pusti neki površinski sloj žila sisavica", procenjuje Antić.
Više u narednom prilogu:
Tagovi
Autor
Ključni dani za voće: Hoće li plodovi izdržati, kako će se hladnoća odraziti na rod?
Malinjaci kod Ljubovije pod snegom, proizvođači očajni: Šteta će biti ogromna
Uticaj suše i vetra na voće: Voda se gubi i iz zemljišta i iz biljaka
Pepelnica breskve: Širenju zaraze doprinose i nove sorte?
